Пише: Оливер Јанковић
У сусрет предстојећем Мундијалу у Сјеверној Америци, који почиње за два мјесеца, редакција Журнала ће евоцирати сјећања једног 50-годишњака, на све претходне мундијале које су он и његови вршњаци могли да запамте. Вечерас, у другом дијелу приче, подсјетићемо се Мундијала играног у Мексику 1986.
Оно што је Италији на Мундијалу 1982 био Роси, то је Аргентини у Мексику 1986 био Дијего Марадона. Најбољи играч и најефикаснији стријелац екипе која је освојила титулу свјетског шампиона. За разлику од Росија, Марадона неће бити најбољи стријелац овог шампионата. Испред њега (5 голова) биће Енглез Гери Линекер (6 голова), али сви знамо да би Линекер дао све своје голове (поготово тај посљедњи шести) за побједу против Аргентине у четвртфиналу овог Мундијала. Побједу коју су уграбили Аргентинци (2:1)
Те вечери је од Линекера, за гол више, био бољи Марадона. Десила се једна од најчуднијих, најважнијих и најљепших утакмица на свјетским првенствима. Утакмица са најљепшим голом икада, а истовремено и меч са најсумњивијим голом у историји. Била је то „Божија рука“ и „Освета за Фокландска острва“ и још 300 чуда које су Аргентину одвеле у полуфинале, а потом и у финале и коначно до повратка титуле првака свијета, освојене 8 година раније, а привремено изгубљене у Шпанији.
Марадона на крову свијета
Армандо Дијего Марадона је и прије овог првенства био свјетска фудбалска звијезда, са бројним трансферима по европским клубовима. Али у Мексику су му се поклопила сва сазвјежђа, и било је очигледно да је зрелији и искуснији него у Шпанији, а и да много боље функционише са Валданом и Буручагом у екипи, него са Пасарелом и Кемпесом (звијездама прве аргентинске свјетске титуле). Групна фаза није била претешка за „гаучосе“: двије лаке побједе против Кореје и Бугарске, са пуно Дијегових асистенција, и реми са Италијом која није била ни блиједа сјенка шампионског тима из Шпаније. У том ремију (1:1) је и гол Марадонин који ваља потражити на друштвеним мрежама. Фудбалска поезија у савршеном додиру лопте, простора и времена.
У осталим групама доминирали су домаћини Мексиканци који играју у екстатичном ритму, Бразилци са времешним Зиком и Сократесом, али и са новим снагама, предвођеним убојитим стријелцем Кареком, а убједљиве игре показују Французи са истим тимом који је прије 4 године стигао до мундијалског полуфинала, а у међувремену постао првак Европе. Затим Совјети (6:0 побједили Мађарску), Шпанци, Њемци и Енглези (3:0 побједили Пољску, хет-триком Линекера)…
И сви су они касније остварили побједе у осмини-финала (које се овдје први пут играло на неком мундијалу). Њемци су једва елиминисали симпатични Мароко, голом пред сам финиш меча; Бразил је био убједљив против Пољске; Француска детронизовала Италију; Аргентина за гол и упорност боља од комшија из Уругваја; Шпанци демолирали до тада разиграну Данску (5:1); Енглези на сличан начин (3:0) испратили Парагвајце на пут јужније од Мексика, а једино су се Совјети „оклизнули“ против Белгије (3:4 након продужетака) у једној од љепших утакмица на цијелом првенству. Мексико је елиминисао Бугарску са 2:0 голом Негретеа који руши законе гравитације….
Нове сузе за Бразилом и радост Аргентине
И тако дођосмо до занимљивих парова четврт-финала: први меч Аргентине против Енглеза још од Фокландског рата; судар Бразила са прваком Европе Француском; Њемци против домаћина кога са клупе води Србин Бора Милутиновић; и Шпанци против Белгије (и једни и други полуфиналисти претходног ЕУРО 84).
Десила се бајка из наслова ове приче. На централном мексичком стадиону „Астека“, Марадона је за 5 минута (ах, љепоте фудбала) једну до тада фудбалску успаванку пробудио у незаборавну љепотицу. Прво, гол руком коју „нико није видио“ (а тада није било ВАР технологије), а потом гол који су сви видјели и још га гледају: слалом кроз цио енглески тим и гол, гол, гол … До краја утакмице Линекер је само успио да смањи на 2:1 и Енглези су морали кући. Раме уз раме са овом утакмицом стоји и окршај Бразила и Француске. Гол Кареке, гол Платинија, промашен пенал Зика, продужеци, па пенали. И на пеналима вртешка промашаја, одбијених лопти (од стативе, у леђа голману, па у гол) и још једно плакање за Бразилом. Француска за један пенал боља. Њемци су на пенале избацили борбене Мексиканце, а исто тако и Белгијанци Шпанце.
У првом полуфиналу Марадона је наставио гдје је стао са Енглезима. Два прелијепа гола у мрежи Белгије, један налик слалому против Енглеске, други копија оног против Италије, и Аргентина је у новом финалу мундијала. На другој страни, Французи су се спремали за освету Њемцима за пораз у шпанском полуфиналу. Али, како ће негдје касније рећи поменути енглески ас Линекер: „Фудбал је игра на два гола, са по 11 играча и једном лоптом у којој увјек на крају побједи Њемачка“. Сву истинитост ове духовите а реалне опаске осјетили су Французи који су тога дана дјеловали немоћно против њемачке одбране, и пар пута неопрезно против њемачког напада. 2:0 за Њемачку.
ВАР СОБА: 40 година Мундијала – 1982. легендарни Паоло Роси!
Фудбал је игра у којој не побједе увјек Њемци
Међутим, Марадона је имао нешто да дода и на ту савршену дефиницију спортске фудбалске судбине. У финалу које је по свему било права фудбалска представа ( два гола Аргентине и рекло би се сигурно вођство, па два брза гола Њемаца за изједначење пред сами крај) Дијего је нашао начина да крунише и своју игру, и игру цијелог тима током овог првенства. У ишчекивању краја регуларног тока и очекивању продужетака, негдје око средине терена (одакле је, отприлике, кренуо онај слалом против Енглеза) Марадона је сачекао једну лопту која је дошла „са неба“ и у секунди која је трајала довољно да види гдје се ко налази и од његових и од противничких играча, послао једну лопту, један пас, асистенцију која јесте за уџбенике, али која се не може научити. Са тим се човјек рађа, и то човјек чека цио живот (попут неке комете која прође једном у вијеку, или помрачења Сунца или неке коњукције планета). Е ово јесте била коњукција, небеско, астрономски прецизно повезивање лопте и Буручаге који трчи према њемачком голу. Тај Марадонин потез је вриједан 1000 голова, то је умијеће које ни њемачка одбрана није могла да предвиди, и то је риједак случај да те у фудбалу Њемци сустигну (што се често деси свим њиховим противницима) а да их ти баш тада, обориш на плећа. Што се деси само Марадони, и то у дану и часу када је то било најпотребније…
