Piše: Valerija Verbinjina
U javnom mnjenju Sjedinjenih Država dešava se nešto, na prvi pogled, potpuno neverovatno. Mnogi Amerikanci fascinirani su hladnokrvnim ubistvom počinjenim usred Njujorka. Kako je ova priča podseća na radnju čuvenog romana Dostojevskog – i zašto je, u stvari, ovaj zločin potpuno zakonomeran?
Već smo negde videli ovu priču u kojoj je idejni student-lepotan usmrtio sekirom odvratnu staru lihvarku. Život je, kao i obično, napravio svoje korekcije u novoj verziji: ubica, iako zgodan, više nije student i, štaviše, više je voleo vatreno oružje nego sekiru. Šef jedne od najvećih američkih osiguravajućih kompanija, pedesetogodišnji Brajan Tompson, neočekivano se našao u ulozi starice kamatašice.
Njujork, Menhetn, hotel Hilton – zvuči kao početak romana iz života bogataša, ali u stvarnosti ovo nije početak, već kraj, i ne romana, već života. Šef UnitedHealthcare-a išao je u Hilton na godišnju konferenciju investitora. Malo je verovatno da je buduća žrtva bila loše raspoložena: prošlogodišnji finansijski pokazatelji su prikazivali profit od 281 milijardu dolara, što je kompaniji dalo prvo mesto među zdravstvenim osiguravajućim društvima.
Istina, postoje neke nijanse – UnitedHealthcare je obezbeđivala zdravstveno osiguranje za 49 miliona građana zemlje, ali kad je reč o plaćanju računa za usluge, osiguravači nisu uvek pristajali da ih pokriju. U medijima i na društvenim mrežama pojavili su se brojni slučajevi odbijanja UnitedHealthcare-a, koji su uznemirili javnost i postali razlog za negodovanje.
Možda su, približavajući se hotelu, misli Brajana Tompsona već bile na konferenciji, ali tada mu je prišao neko u crnoj jakni i crnim pantalonama i upucao ga nekoliko puta, nakon čega je nestao na električnom biciklu. Pre nestanka, nepoznato lice je na mestu zločina ostavilo čaure sa rečima deny, defend i depose. Ovo je aluzija na uobičajene taktike kompanija poput one koju je vodio Tompson, a koje se izražavaju rečima delay, deny, defend. Tako postupaju osiguravači koji na svaki način pokušavaju da izbegnu plaćanje obaveza osiguranja.
Tompson je u kritičnom stanju prebačen u bolnicu Maunt Sinai Vest, gde je preminuo nekoliko minuta kasnije. Njegova udovica Polet rekla je da su njenom pokojnom mužu ranije pretili i da je on „ljubazan, velikodušan, talentovan čovek“ koji će „veoma nedostajati našoj dvojici sinova“. Policija je objavila nagradu od 10.000 dolara za informacije koje pomažu u identifikaciji ubice. FBI je, sa svoje strane, najavio nagradu od 50 hiljada dolara.
Nebojša Popović: „Učinimo Evropu ponovo velikom“ – Mađarska je spremna za predsjedavanje EU
A onda je počelo nešto neverovatno.
Činilo bi se da je nenaoružana žrtva koju je hladnokrvni ubica upucao u centru velikog grada trebalo apsolutno da izazove simpatije javnosti, ali je u ovom slučaju empatija izostala.
I više od toga: Amerikanci su bili srećni kao da su saznali za smrt nekog neprijatelja ili potpunog nitkova koji je terorisao stanovništvo.
Društvene mreže bile su prepune otrovnih šala, memova i podsmeha „ljubaznom, velikodušnom i talentovanom” izvršnom direktoru. Korisnici su pozivani da ne predaju strelca ako ga neko prepoznaju. Okolnosti ubistva i natpisi na kertridžima izazvali su opšte interesovanje, nagoveštavajući kompleksnost čitavog slučaja i stvarajući osećaj da se kod raznih ljudi pred njihovim očima odvija uzbudljiv film.
Podrazumeva se da je i Tompsonovo osiguravajuće društvo upozoreno na sve svoje grehe, a imalo ih je prilično: računa se da ono odbija isplatu oko trećine svih potraživanja od osiguranja. U slučaju Sjedinjenih Država, to znači da čovek može bankrotirati ako mora sam da plati medicinske usluge, ili ne dobije te usluge na vreme, ili ih dobije u nepotpunom iznosu, ili bude primoran da tuži osiguravajuće društvo – što takođe nije jeftino zadovoljstvo.
Što se tiče strelca, on je šest dana nakon ubistva uhapšen u susednoj državi Pensilvaniji: prepoznao ga je jedan od radnika lokalnog Mekdonaldsa i prijavio na odgovarajuće mesto. Ispostavilo se da ubica, 26-godišnji Luiđi Manđoni, potiče iz ugledne i bogate porodice italijanskih korena koja živi u Merilendu. Luiđi je briljirao u elitnoj privatnoj školi, diplomirao je računarstvo na Univerzitetu Pensilvanije, a njegov drug iz razreda opisao ga je kao „potpuno normalnog” i „pametnog momka”.
Luiđi je voleo da surfuje na Havajima, ali i pre toga su se u njegovom životu pojavili zdravstveni problemi, što je bavljenje sportom samo pogoršalo. Poznato je da je patio od jakih bolova u leđima i da je bio podvrgnut operaciji kičme 2023. godine.
Nakon hapšenja, kod Manđonija su pronašli beleške u kojima je tvrdio da Sjedinjene Države imaju „najskuplje medicinske usluge na svetu“, ali da su u isto vreme Amerikanci tek 42. po životnom veku.
Farmaceutska industrija, placebo i depresija: Istraživanja profesora Kirša
Takođe je pisao da su američke korporacije „mafije koje su preuzele previše moći“. Upravo te ideje su ga očigledno nagnale da počini zločin. U početku je nameravao da odabere bombu kao oružje, ali je na kraju odlučio da njeno korišćenje može da naškodi nevinim ljudima. Još u novembru, njegova majka je prijavila njegov nestanak policiji, rekavši da se nije čula s njim od jula.
Manđonijevi zdravstveni problemi sugerišu da je i sam imao nesreću da doživi najgore od američkih osiguravajućih kompanija. Međutim, Tompsonovo ubistvo je ipak izvršeno iz ideoloških razloga – kao, po mišljenju ubice, nekažnjenog predstavnika parazitske klase koja profitira na nesreći drugih. Međutim, ono što je najviše uznemirilo vlasti nije to, već sama činjenica odobravajućeg odnosa javnosti prema onome koji je upucao „velikodušnog i talentovanog” Brajana Tompsona.
Guverner Pensilvanije Džoš Šapiro rekao je za Manđonea: „On uopšte nije heroj“ i dodao da je uznemiren koliko Amerikanaca „podstiče ono što se dogodilo umesto da osudi ubicu“. Vlasti su brzo od uzbune na akciju.
Ljude koji su prikupljali sredstva za podršku Manđoniju počeli su da banuju na kraudfanding-platformama, roba vezana za njega počela je da se uklanja iz onlajn prodavnica, a zatražena je ostavka profesorke na Univerzitetu u Pensilvaniji, koja je rekla da je Manđoni „heroj koji nam je svima potreban i koga zaslužujemo”. Vlasti su takođe zabrinute da bi Manđoni mogao imati ideološke sledbenike.
I pored svih napora, o slučaju Manđoni se i dalje raspravlja, i to uopšte ne onako kako bi vlastodržaci želeli. Na nedavnom podkastu Džoa Rogana, poznati reditelji Kventin Tarantino i Rodžer Ejveri, kao i sam voditelj, nisu se ustezali kad su govorili o ubistvu Brajana Tompsona. I nisu osuđivali ubicu, već žrtvu.
„To je prljavi, prljavi biznis“, primetio je Rogan. „Osiguravači zarađuju pakleno mnogo novca.“ Tamo ima neverovatnih profita, posebno u zdravstvenom osiguranju.”
I gosti su ga podržali: stav javnosti prema ubistvu čelnika osiguravajućeg društva odražava žalosno stanje u ovoj industriji. Kad ne bi bilo eklatantnih zloupotreba, ne bi bilo takvog odjeka i, što je najvažnije, tako neverovatnog javnog odobravanja.
Ali predstoji još proces, tokom kojeg će se o Manđoniju još više pričati. I, možda, Holivud već razmišlja kako da od njegove priče napravi hit, a da ne naleti na tužbe porodice ubijenog. Materijal, kako kažu, prosto vapije da bude ekranizovan. Nije uzalud Dostojevski i dalje najomiljeniji ruski pisac na Zapadu – priča o ubistvu šefa osiguravajućeg društva potvrđuje koliko ovaj zaplet ostaje relevantan za savremenu Ameriku.
Izvor: Vzglяd
Prevod: Ž. Nikčević/Iskra
