У протеклим мучним деценијама подјела на цетињски Бадњи дан, када се грађани дијеле на вјернике испред и унутар Цетињског манастира, и на ”подржаваоце и поштоваоце” непризнате ”ЦПЦ” на цетињском тргу, могли смо видјети доста тога јадног и биједног, али и понешто занимљиво.
Једна од занимљивости је и та да сваке године, пред Цетињски манастир, бадњак доноси неко ново лице из братства Матриновића, и тај се човјек потом обрати окупљенима неким пригодним говором. Док на другој страни, пред Двором на тргу, увјек једно исто лице, Нико Јошов Мартиновић, и један исти говор!
Иво Душанов, Горан Божов, Зоран Ников, Душан Горанов… сви са Цетиња, Нино Бранков из Подгорице, Ратко Мартиновић из Котора, Крсто Мартиновић из Херцег Новог, Никола Мартиновић правник са Цетиња…. Сви су они, бар по једном, у протеклих пар деценија доносили бадњак у име свога братства и племена, пред Цетињски манстир. И тиме показали бројност и разноликост животне доби, занимања, мјеста гдје сада живе, оних Бајица који се нијесу одрекли Цетињског манастира.
На другој страни – увјек једно исто лице, које из године у годину, шири мржњу и нетрпељивост према неистомишљеницима. Нико Јошов. Иако потиче из племените куће, иако има угледне сроднике, он предњачи у истицању своје мржње према СПЦ и људима који другачије мисле од њега. И тако годинама, од свих Бајица на тргу, поред рашчињеног и проклетству предатог бившег попа Дедејића, бесједи само Нико. Рекло би се стварно, као да нема НИКО други…
Филип Драговић
