Cреда, 15 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Успоставити демократско и институционално сјећање на Милована Ђиласа

Журнал
Published: 15. јул, 2026.
Share
Фото: Александар Саша Зековић
SHARE

Пише: Александар Саша Зековић, активиста за људска права и политике сјећања

Поводом 13. јула одао сам пошту Миловану Ђиласу, књижевнику, револуционару, народном хероју, једном од челника послијератне Југославије и њеном највећем дисиденту.

Свјестан предратне диктатуре, полицијске репресије, корупције, хегемоније и експлоатације заслужан је за увођење либералне парламентарне демократије, већ у другој половини јула 1941. године. Привремена врховна команда национално-ослободилачких трупа у Црној Гори, Боки и Санџаку је преузела командовање војним јединицама – устаничким батаљонима и руковођење војним операцијама. Полазећи од тога да власт почива на слободној вољи народа, Ђилас је допринио да се на ослобођеној територији уведе ред и законитост као и да се регулише и обезбиједи нормалан и слободан живот свих грађана. Заслужан је што се први пут у историји Црне Горе уводи право гласа женама. Додатно, омогућио је стварање нових политичких партија.

У односу на грађански идеолошки конфликт у Црној Гори, за Ђиласа се, уз остале, неосновано вежу такозвана “лијева скретања” (“лијеве грешке”). Чињенице говоре да се противио и жестоко нападао тајна убиства без суђења јасно истичући да то чине појединци и групе а не партизански покрет у цјелини. Први је који је у негативном контексту употријебио и израз “јамарење”.

Био је глас безгласних. Послијератна интелектуална елита је знала да је Ђилас у праву. Одлучили су се углавном да ћуте, отупе оштрицу своје критике у односу на непријатну истину. Интелектулаци су пристали на цензуру, као и на аутоцензуру, како би опстали у бирократском и каријерном прагматизму у којем су ипак уживали.

Александар Живковић: Како је Милован Ђилас „кумовао“ и Матијиној Песми о Светом Сави?

Као грађанин Црне Горе који се деценијама занима идејом и праксом људских права, нарочито сам поносан на Ђиласово излагање на Оснивачком конгресу Комунистичке партије Србије. Његова дискусија из маја 1945. и данас испирише борбу за поштовање људска права. Критикујуц́и репресију и политику угњетавања (савремено кршење људских права), Ђилас се заложио за пуну толеранцију и међукултурни дијалог. Критички се однио према даљем опстанку уводене војне управе на Косову и расним теоријама и приступима, посебно према Албанцима. И прије успостављања међународног консензуса о људским правима (1948), Милован Ђилас, у тадашњој Југославији заступа концепт опстанка националних мањина, оц̌увања њиховог идентитета и унапређења људских права. Ђиласов наступ ц̌ини се да је у уц̌инио да људска права постану важан дио политиц̌ке агенде конгреса што је довело, у даљим дискусијама, и до признања значајних грешака и злочина – неправедне мобилизације Албанаца и Бошњака на Косову и њихово погубљење у Бару, у Црној Гори.

Како се ове године навршава и 115 година од његовог рођења, Влади Црне Горе, краја априла 2026. године, упутио сам иницијативу да се адекватније одреди и посвети према трајнијој меморијализацији и друштвеном памћењу Милована Ђиласа. Предложио сам, између осталог, да Влада иницира подизање споменика у Главном граду Црне Горе и да се приступи објављивању сабраних дјела Милована Ђиласа.

Ранијем градоначелнику проф. др Ивану Вуковићу и политичким структурама које је окупио у његово вријеме, требамо бити бити захвални што је једна улуца у Подгорици постала мјесто сјећања на Милована Ђиласа и његово револуционарно, политичко и дисидентско, заправо људскоправашко насљеђе.

TAGGED:13. јулАлександар Саша ЗековићМилован ЂиласСјећање
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Отворена репродукција дјела заоставштине породице Лазовић, зографа Симеона и Алексија
Next Article Павловдан на Ивановим коритима: Данас се слави ријеч спасења

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Црна Гора трећа у Европи по стопи раста БДП-а у 2023.

Бруто домаћи производ (БДП) Црне Горе у четвртом кварталу 2023. године износио је 1,7 милијарди…

By Журнал

Славица Илинчић: Како је урушавана црногорска просвјета

Пише: Славица Илинчић Да је стање у просвјети тешко, сложено и на ивици понора, било…

By Журнал

Хроничар умјетности, времена и Будве

Пише: Вера Самолов Приликом сваке припреме за разговоре са тим оствареним људима који имају своја…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

КО је КО – Колин Хајленд: Амерички дипломата која се противила одлукама Приштине

By Журнал
Други пишу

Слободан Рељић: Умрети од сећања на добра стара времена – BBC иде даље

By Журнал
Други пишу

Марина Вулићевић: Истина и лаж као живот и смрт

By Журнал
Други пишу

Њујорк тајмс: Брзи марш Русије на истоку Украјине

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?