Медији у Источној Азији најављују да ће нови кинески носач авиона, трећи по реду и највећи до сада, вероватно бити положен у воду у току овог месеца. Мада то још увек не значи увођене у оперативну употребу, јасно је да предстојеће формирање морнаричке борбене групе око тог носача може бити од виталног значаја у случају евентуалног оружаног сукоба око Тајвана. Медији у источној Азији најављују да би већ у току овог месеца могао да буде поринут нови кинески носач авиона, трећи брод те врсте у саставу оружаних снага Народне Републике Кине.
Он је заправо требало да већ буде положен у воду раније ове недеље, али је тај догађај одложен због, верује се, проблема које је изазвало затварање града Шангаја услед ширења новог коронавируса.
Поменути носач је важна вест јер се, у контексту украјинске кризе и чињенице да политички естаблишменти и медији у земљама региона које су блиске САД последњих месеци настоје да (у Пекингу би рекли: без основа) алармирају своју јавност да би Кина слично Русији могла да се одлучи да ускоро војним путем реши питање своје одбегле провинције Тајвана, доживљава као велико војно појачање које би могло бити пресудно у евентуалном будућем сукобу око тог острва са 23 милиона становника.
Најмногољуднија земља света последњих двадесетак година систематски ради на јачању морнарице и пре две године је престигла Сједињене Америчке Државе по броју пловила у употреби, али још увек далеко заостаје за највећом економијом планете када је у питању снага и оперативна способност морнарице.
Нарочито је разлика видна када су у питању активни носачи активни, којих Америка има једанаест.
У бродоградилишту у Шангају, где се врше радови на сувом на новом носачу, другом таквом пловилу које се производи у Кини, посао се приводи крају, те се очекује скоро поринуће.
Оно, наравно, још увек не значи увођење брода у службу, јер је обично потребно још годину и по дана да се обаве радови на постављању опреме и изврше сви потребни тестови на мору пре него што гигантско пловило почне да обавља своје дужности, али јесте значајан догађај који убрзава и низ других поступака и процеса, као што су обука и рад на формирању борбене групе чији ће носач бити окосница.
Океанска неман
Нови кинески носач авиона, на основу сателитских снимака процењују западни извори, биће дуг 320 метара и истискивати близу 100.000 тона воде.
Он ће бити опремљен електро-магнетним катапултом за лансирање летелица, што значи да ће полетно-слетна стаза бити краћа, што ће пак дати више простора за смештај летелица на палуби.
То ће бити највећи носач у саставу кинеске морнарице и први са катапултом, будући да постојећа пловила тог типа у наоружању Народне Републике, „Лиаонинг“ и Шандонг“, имају „одскочну даску“ – на горе закривљену писту која даје већи ваздушни потисак крилима авиона који узлећу без помоћи лансирног уређаја.
Трећи носач авиона, када уђе у употребу, умногоме ће допринети снази и способности кинеске морнарице, оцењују аналитичари у источној Азији, пре свега због тога што ће јој омогућити да непрекидно има бар има једну борбену групу на дежурству на мору.
Наиме, захваљујући њему, Кинези ће имати простора да, док је један носач на оправци, одржавању и снабдевању, а други, рецимо, врши обуку морнара и пилота, имају трећи на активној дужности, потпуно спреман за борбене операције.
Још важније, са три борбене групе оформљене око носача кинеска морнарица ће моћи да покрива шире пространство, односно, истовремено пројектује своју моћ на неколико мора.
Присуство трећег носача нарочито би дошло до изражаја у случају окршаја око Тајвана, јер би омогућило опкољавање, односно, прилаз том острву и „са леђа“, са истока.
Деценијске аспирације
Кинеска држава и оружане снаге улажу новчана средства и труд још од девадесетих година прошлог века како би овладали знањима потребним да се пројектује и изгради такав дивовски брод, који носи и по више од пет хиљада чланова посаде.
Кинези су, наиме, откупили чак три ислужена и један недовршени носач авиона, три совјетске производње и један британске, набављен од Аустралије.
Један од совјетских, „Варјаг“, дотегљен је из Украјине, обновљен и довршен, те укључен у кинеску флоту под именом „Лиаонинг“ 2012. године.
На њему су стационирани борбени авиони „Шењанг Ј-15“, кинеске производње, који су направљени по угледу на руске морнаричке летелице „Сухој СУ-33“, као и хеликоптери за извиђање, спасавање и борбу против подморница.
Очекује се да ће Кина до краја ове деценије у употребу увести још два носача авиона, који ће, за разлику од садашњих, вероватно бити на нуклеарни погон.
Хонконшки лист „Саут Чајна морнинг пост“ тако јавља да постоје индиције да је већ почела обука пилота за четврти кинески носач.
Извор: РТС
