Двије деценије слушамо послушнике Мила Ђукановића како шире хистерију и панику о наводној угрожености државе. Двије деценије чекамо да бану непријатељи државе, који, ето, само што нијесу стигли. Поготово се уочи избора знала ширити фама о угрожености државе. Необично је да ти емитери панике и страха ни „а” да зуцну на вијести које нијесу имагинарне, а које ишчитавањем преписки из Скај апликације потврђују ко су, заправо, главни непријатељи државе.
Ово само узгред споменух у вези са криминалним структурама које су контролисале полицију, дакле, и државу. Хтио сам заправо рећи, како ме читава галама о непријатељима државе који само што нијесу стигли подсјети на једну анегдоту из књижевног свијета.
Наводно је једном Јосиф Бродски морао одреаговати на сталне Кундерине бојазни да ће Русија окупирати Чешку, и то сљедећим ријечима: „Кад ти тенкови дођу под прозор, немој да кукаш, изађи вани и баци бомбу на њих”. Ето, заиста би било боље спустити лопту на земљу, да се мало лакше дише. Можда непријатељи ипак нијесу пред вратима. Можда их неће бити ни за триста година.
Милован Урван
