Највољенијег српског патријарха поштовали су и верници и атеисти. Матија Бећковић је за њега рекао да нико никад није говорио тише, а да се даље чуо. На хиљаде људи стајало је сатима у реду да му ода почаст, када је патријарх Павле преминуо у Београду.
Снежана Милковић, унука патријарха Павла, написала је књигу о свом деди Гојку, кога зове – деда Попа.
„Ја сам се родила, када је он био у Грчкој, и чим је дошао, од првих мојих сличица, колико дечје сећање може да иде, ја се њега сећам. Увек је био присутан у мом животу. И тако су некако мама и бака, кад га најављују да долази, вероватно због мантије, рекли деда Попа, и остао је деда Попа“, објаснила је гошћа Београдске хронике, Снежана Милковић.
Додала је да је она унука његовог рођеног брата Душана, и самим тим и његова унука: „И на свим књигама које ми је он поклањао, свуда пише `Унуци Снежани`“.
Сматра да и након скоро 15 година откако се упокојио, сећање на патријарха Павла не бледи захваљујући његовим поклоницима. Снежана се присетила и свог одрастања.
„Он је био и патријарх и деда, али мени је прво био деда. Чак сам једанпут њему рекла – Знаш ли ти да ја тешко да могу да одвојим деду од патријарха. Он је рекао – Ти мислиш да ја то не знам. Наравно да је увек знао шта ће да каже. Чак га је мој син једном питао – Деда Попо како Ви увек знате шта треба да кажете. Он је рекао – Кад ти будеш имао 90 знаћеш и ти. Ја нисам имала никакав осећај нелагоде, ни осећај да разговарам са патријархом, јер је он пре свега био деда. И ја сам навикла да, кад год имам неку дилему, кад год желим да се о нечему посаветујем, да одем код њега“, испричала је Снежана.
Погледајте видео овдје
Гошћа РТС-а рекла је да је њен деда био је врло приступачан, једноставан и да себе није сматрао посебним, иако то – јесте био.
Подсетила се и како је изгледало то када је размишљала да о њему пише књигу.
„Кад сам га питала да ли да пишем, рекао је – Пиши, само немој да испадне да величаш патријарха. Али и поред тога, ја сам се питала шта бива са људима који постану јавне личности, шта бива са њиховим приватним животом. И да ли ја имам право да сведочим и да пишем у њему. И онда сам решила да пишем, а да ли ћу објавити, одлучићу успут. И док сам писала, некако сам схватила да, у ствари су деда Павле и патријарх Павле једно. Да је то нераскидиво јединство, и да су потпуно у сагласју те две улоге. Јер је он живео по јеванђеоским принципима које је патријарх проповедао до краја и без остатка. Значи, он је принципе поштовао у потпуности, до најситнијих детаља“, прича Милковићева.
Поделила је са гледаоцима Београдске хронике једну ситуацију у којој се нашла са својим дедом: „Кад је мама била у болници, ишли смо да је обиђемо. И дошли смо у два, три минута до два. Портир каже да не може да се уђе док не буде два сата. И са нама је био и тада и управник Патриаршије је господин Мирослав Ракоњац и он пође да пита да ли може патријарх да прође ипак, да не чекамо та три минута. Међутим деда га је зауставио и сео и рекао – Како ћемо поштовати крупне ствари ако ситне не поштујемо. И сачекао је врло стрпљиво да уђемо кад је време“.
Књига Мој деда патријарх Павле имала је четири издања и распродата је.
Извор: РТС
