Umetnost neće „egzistenciju“ koja bi značila samo bežanje od zajednice, samo negaciju zajednice: prirodno, jer filosofija egzistencije ne zna za zajednicu drugačiju od metafizičke (od zajednice koja je negacija istine bitija u ličnosti); ne zna za MISTERIJSKU zajednicu!
Umetnost teži stvaranju jedne zajednice koja neće značiti negaciju ličnosti, nego, naprotiv, slavljenje ličnosti u njenoj tajni i dostojanstvu. Umetnost neće da „upozna čoveka“ kako bi nad njim stekla moć. Umetnost nije znanje koje je „sila, znanje je moć“, nego smisao za tajnu do koje se čovek uzdiže njenim slavljenjem. Umetnost tako teži zajednici sasvim drugačijoj od metafizičke (bilo da je to metafizička zajednica tela, interesa, rada, prava, ustanova, jezika, obreda ili bilo čega drugog!).
Umetnost neće „egzistenciju“ koja bi značila samo bežanje od zajednice, samo negaciju zajednice: prirodno, jer filosofija egzistencije ne zna za zajednicu drugačiju od metafizičke (od zajednice koja je negacija istine bitija u ličnosti); ne zna za MISTERIJSKU zajednicu!
Žarko Vidović, „Ogledi o duhovnom iskustvu“
Izvor: Etos
