Пише: Р. Радосављевић
„Музика је базирана на ритму, живот је базиран на њему. Ако срце не откуца три пута у ритму, четврти пут неће ни откуцати“, говорио је Драгољуб Ђуричић, музичар светске каријере, коме је овогодишњи Филмски фестивал Херцег Нови приредио омаж – централни догађај Ревијалног програма била је синоћна премијера дугометражног документарца „Човјек лавина“ редитељке Слободанке Радун, о животу, уметности и ангажману уметника који је обележио југословенску и постјугословенску културну сцену.
Вишеминутним овацијама препуно гледалиште на тврђави Форте Маре (у публици су били и бројни филмски ствараоци, гости фестивала, његови пријатељи), одало је почаст Новљанину који је својим бубњевима освојио свет, и до данас остао уметнички и морални узор многим генерацијама музичара.
Драгољуб Ђуричић (1953 – 2021) одсвирао је више од 6000 концерата на свим континентима сем Антарктика, о његовој виртуозности писао је и бриитански Индепендент, а његов филмски портрет у „Човеку лавини“ пратимо кроз архивске снимке, личне приче и музичке сегменте, од детињства у Цуцама, преко одрастања и младалачких дана у Херцег Новом, где је са својим школским друговима оснивао своје прве бендове, „Тхе Енд“ и „Круне“.
Посебно, од доласка у Београд, и успон кроз најпознатије бендове бивше Југославије (Леб и сол, Рибља чорба, YУ група), па све до учешћа у грађанским протестима 90-тих и стварања Балканске лавине, прве регионалне перкусионистичке групе.
О Драгољубу, човеку који је био лавина, Богдан Тирнанић је записао у својим колумнама: „Од свега што се дешавало 1996/1997. године, и од свих политичара који су били присутни, ја се једино сећам Драгољуба Ђуричића и његових бубњара“.
У документарцу којим му је његов град приредио омаж, о њему говоре Влатко Стефановски, Рамбо Амадеус, Здравко Чолић, Лав Братуша, Жика Јелић, Кики Лесандрић. Кроз причу глумца Богдана Диклића, који је давних година наступао са „Кугуарсима“ и сањао да постане бубњар, сазнајемо како је то изгледало када га је Драгољуб учио да свира бубњеве.
У филму говоре и Иван Ивачковић, Александар Седлар, Дејан Цукић, Антон Крстовић, Зоро Мартинети, Млађан Динкић, и друге јавне личности и пријатељи, а посебно је узбудљива прича Драгољубових синова.
Поред увида у његову фантастичну каријеру (уврштен је у каталогу „Рибоунд 4“ куће Премиер, компоновао је музику за око 20 представа и балет, бавио се сликарством и излагао на око 17 изложби, глумио у представи „Либератион оф Скопје“ која је 1982. играна на турнеји по највећим америчким градовиа…), „Човјек лавина“ нам кроз разговоре са Драгољубовим пријатељима, колегама и члановима породице доноси и пуно емоција.
Упознајемо Драгољуба приватно, иза бубњева, као човека од части и достојанства, топлог и страственог, који је постао симбол грађанске слободе и побуне, и чија је харизма остала као инспирација – његови фантастични наступи и велика енергија у протестима против Милошевићевог режима, данас се сматрају антологијским.
Према речима редитељке Слободанке Радун, он је био више од музичара.
– Драгољуб Ђуричић је био покрет, идеја, лавина, а овај филм отвара простор за присећање, али и поновно препознавање његовог значаја за музичку и друштвену сцену региона. И ово није само филм о музици, ово је филм о човеку који је својим ритмом будио људе – истакла је Радун.
„Човјек лавина“ је сниман на локацијама које су обежиле његов живот и каријеру, а у ауторској екипи су и директор фотографије Ђорђе Дружетић, монтажер Урош Тимотијевић, дизајн звука Слободан Михајловић, а координаторка продукције и ПР филма је Соња Тодоровић-Шегрт.
Продуценти су Монтенегро Маx Филм-а из Подгорице, Еклипс 92 Скопље, уз подршку Филмског Центра Црне Горе, РТВ Црна Гора, Секретаријата за културу Подгорице, Општине Херцег Нови и Општине Цетиње.
Извор: Данас
