Рат против Украјине и санкције Русији погађају економије широм свијета, при чему се очекује да ће земље у настајању и развоју на простору Европе и средишње Азије претрпјети већину негативних посљедица, стоји у данас објављеном најновијем издању извјештаја Свјетске банке о економским кретањима у тој регији (Европа и Централна Азија)
Предвиђа се да ће економија ове регије ове године доживјети пад од 4.1 одсто, умјесто раста од 3 одсто према предратним прогнозама, јер ће економски шокови узроковани ратом погоршати још увијек присутне посљедице пандемије цовида-19. Ово ће бити други пад у двије године и то двоструко већи од оног који је пандемија изазвала 2020. године.
Процјењује се да ће Украјина претрпјети пад економије од чак 45.1 одсто, с тиме да ће коначне размјере економског пада зависити од трајања и интензитета рата.
Под ударом досад невиђених санкција руска економија је већ запала у дубоку рецесију с прогнозираним падом од 11.2 посто у 2022. години.
“Размјере хуманитарне кризе изазване ратом су непојмљиви. Руска инвазија је разорно ђеловала на украјинску економију и нанијела огромну штету на инфраструктури,” истиче Ана Бјерде, потпредсједница Свјетске банке за регију Европе и средишње Азије.
“Украјини је неопходна хитна финансијска подршка у њеним напорима да одржи функционирање економије и власти како би помогла својим напаћеним грађанима који се морају носити с овом екстремном ситуацијом”, додаје.
Економске посљедице осјећају се свуда
Рат је продубио забринутост око наглог успоравања свјетске економије, вртоглавог раста инфлације и дуга те повећаног сиромаштва. Економске посљедице осјећају се у многим економским токовима, од робних и финасијских тржишта, трговинских и миграцијских веза све до негативног учинка на рејтинге.
Рат је задао тежак ударац и економијама у настајању и развоју Европе и средишње Азије и то у регији којој је ове године ионако пријетило успоравање раста због још присутних посљедица пандемије.
Улазак у рецесију
Осим Русије и Украјине, и Бјелорусија, Киргиска Република, Молдавија и Таџикистан би према прогнозама ове године требали ући у рецесију, док је за остале земље дошло до снижавања прогнозиране стопе раста услијед ширења посљедица рата преко украјинских граница, стопе раста у еврозони која је мања од прогнозиране те шокова у међународној трговини и на робним и финансијским тржиштима.
Русија и Украјина судјелују у укупном увозу пшенице земаља региона с око 40 одсто, што се у неким средњоазијским и јужнокавкаским земљама пење и до преко 75 одсто. Русија је такође и битно извозно одредиште за многе од тих земаља, а девизне дознаке из Русије чине скоро 30 посто БДП-а неких средњоазијских земаља (Киргиска Република, Таџикистан).
“Рат у Украјини и пандемија још једном су нам доказали да кризе могу изазвати свеобухватну економску штету и уназадити године напретка у смислу раста БДП-а по глави становника и развоја”, наглашава Асли Демиргüç-Кунт, главна економисткиња Свјетске банке за Европу и средњу Азију.
“Владе земаља региона морају ојачати своје макроекономске резерве и вјеродостојност својих политика како би ограничиле ризике и превладале могућу фрагментацију трговинских и инвестицијских канала; морају оснажити своје социјалне програме за заштиту најугроженијих становника, што укључује и избјеглице, и не скретати пажњу с мјера за унапрјеђење енергетске ефикасности којима се осигурава одржива будућност”, додаје.
Талас избјеглица надмашиће све раније кризе
Дубока хуманитарна криза узрокована ратом представља најнаглашенији међу почетним шоковима који су се проширили свијетом и вјероватно ће остати једно од најтрајнијих наслијеђа овог сукоба. Очекује се да ће талас избјеглица из Украјине који је преплавио сусједне земље увелико надмашити све раније кризе. Зато је помоћ земљама приматељицама и избјеглицама од пресудне важности, а с тим циљем Свјетска банка припрема оперативне програме помоћи сусједним земљама како би се задовољиле повећане потребе за финансијским средствима услијед прилива избјеглица.
Ратом изазвани скок цијена нафте на свјетским тржиштима такође наглашава потребу да се сигурност снабдијевања енергијом оснажи повећаном производњом из обновљивих извора.
Хитна помоћ Украјини близу милијарде
Групација Свјетске банке предузима хитне мјере подршке народу Украјине. Од почетка руске инвазије на Украјину 24. фебруара, Групација је активирала пакет хитних финансијских мјера тежак 925 милиона долара за помоћ Украјини.
Ова средства помоћи ће у исплати плата болничког особља, пензија старијим особама и социјалних накнада угроженом становништву те представља дио пакета од три милијарде долара који Свјетска банка припрема за подршку Украјини у мјесецима који слиједе. Инвазија је већ изазвала највећу избјегличку кризу у Европи од Другог свјетског рата.
Групација Свјетске банке разматра могућности за подршку избјеглицама у земљама приматељицама, стоји у саопштењу Свјетске банке.
Извор: Волим Подгорицу
