Nakon 30 godina bekstva, u Italiji je uhapšen glavni šef sicilijanske mafije Mateo Mesina Denaro. Italijanske vlasti su za njim tragale još od ubistva tužioca Đovanija Falkonea 1992. godine.
Piše: FRANKO BELMONTE
Mateo Mesina Denaro je poslednji kum, poslednji Korleoneze, poslednja primula rossa Koze nostre i prvi sicilijanski mafijaš koji je napravio kvalitativan skok od hladnokrvnog ubice dečaka i trudnica do hiperuspešnog preduzimača koji preko svojih marioneta upravlja preduzećima i kompanijama a od profita kupuje konsenzus, zaštitu i „omertu“ u svom feudu u Trapaniju, ali i čitavoj Siciliji.
„Matea Mesinu Denara interesuje isključivo lično bogaćenje i njegovo delovanje izlazi iz klasičnih mafijaških šema zbog čega je još teže ući u njegov trag“, definisao je sicilijanskog bosa Alesandro Pansa, bivši šef italijanske policije. Drugim rečima, za Denara je važan samo „denaro“ (denaro znači novac na italijanskom).
Potraga za Denarom
Godinama se postavljalo pitanje gde se nalazi lice sa Forbsove liste najtraženijih kriminalaca na svetu i prvo ime na listi kriminalaca u bekstvu koju je sastavila Direkcija Antimafije (Direzione Investigativa Antimafia)? Jedna škola mišljenja ga je smeštala između tri sicilijanske provincije Palermo, Agriđento i Trapani, u ruralnim predelima u koja nije lako stići a nemoguće je doći nezapaženo. Druga škola mišljenje bila je da je Denaro u Tunisu i da iz afričke zemlje vodi svoje biznise a da po potrebi, imajući u vidu blizinu sicilijanske i tunižanske obale, dolazi ribarskim brodovima u Macaru del Valo.
Nakon 30 godina potere, agencija ANSA je danas, 16. januara objavila da je Denaro uhapšen u jednoj privatnoj klinici u Palermu.
Mesina Denero se nalazio na listi prioritetnih hapšenja od juna 1993. godine, odnosno kada je skupljeno dovoljno dokaza o njegovoj direktnoj odgovornosti za atentate na Đovanija Falkonea i Paola Borselina.
Prethodni poslednji siguran trag koji je upućivao na Denara datirao je od leta 1993. godine, kada je viđen u društvu braće Gravijano – sa kojima je izvršio većinu krivičnih dela početkom devedesetih – u toskanskom letovalištu Forte dei Marmi.
Od hapšenja Bernarda Provencana, Denaro je bio prvi na listi mafijaških begunaca. Čak ni mafijaški pokajnici i uhapšeni kriminalci povezani sa Koza nostrom nisu mogli ili nisu želeli da daju precizniji opis velikog bosa.
Denaro je postao neka vrsta lebdećeg duha nad zapadnom Sicilijom, odnosno mitska ličnost, o kome svi pričaju, svi osećaju njegovo prisustvo ali ga niko nije video. Svi su čuli, a neki se i kunu da znaju ljude koji znaju druge ljude koji su ga videli ili pričali sa njim. Ali niko ne može da kaže u prvom licu da je sreo ili imao direktan kontakt sa poslednjim izdankom jedne od najstarijih mafijaških porodica na Siciliji.
Kao Dijabolik
Mateo je četvrta generacija stare mafijaške porodice Mesina Denaro. Njegov deda je bio jedan od malobrojnih mafijaških glavešina koji je izbegao deportaciju tokom mandata čeličnog prefekta Čezara Morija. Mateov otac Frančesko je umro kao begunac, a tokom dvanaestogodšnjeg skrivanja od ruke pravde nijednom nije reskirao da bude uhapšen.
O Mesini Denaru se pisalo i piše svašta: od toga da je kao Dijabolik (njegov omiljeni junak istoimenog stripa po kojem je dobio jedan od nadimaka), i da se uopšte ne skriva na Siciliji, da putuje po svetu, da vozi svoje omiljene automobile marke „Aston Martin“ specijalno opremljene kao da je Džejms Bond, do toga da ne postoji, da je plod fantazije ili simbol umiruće mafije.
Dijabolika svi traže. Karabinjeri, tužioci istražitelji, specijalne policijske snage. Traže ga i drugi mafijaški bosovi, tražio ga je i bos nad bosovima Toto Rina dok je bio živ.
Za Rinu, zvanog Zver, njegovo „kumče“, koje mu je odraslo u kući, bukvalno na kolenima, bilo je veliko razočarenje, pošto se, po Rinim rečima, petljao previše sa političarima, karabinjerima, tajnim službama i što nije želeo da obnovi mafijašku kupolu, poručivši svom nekadašnjem mentoru da „svako radi u svojoj kući šta hoće“. A Dijabolikova kuća je Trapani i okolina.
Kako je moguće da je najbogatiji, najopasniji i jedini preostali veliki mafijaš iz prethodnog veka, i posle tri decenije neprekidnih istraga i potera ostao tako dugo na slobodi? Štaviše, uvećavajući vrtoglavo svoj imetak. Malo u šali, a mnogo više u zbilji govorilo se da U Siccu (sa sicilijanskog dijalekta na srpski bi mogao da se prevede kao „Suvi“ ili „Mršavi“, drugi nadimak Denara) ne broji već meri na kantar novac koje se sliva sa svih strana.
Jedno od kredibilnih objašnjenja nedodirljivosti i neuhvatljivosti Denara se baziralo na dokazima u njegovom posedu čije bi isplivavanje u javnost zaljuljao iz temalja Drugu republiku, istoriju Italije i sve ono što mislimo da znamo o „Bombaškoj sezoni“ sicilijanske mafije početkom devedesetih godina prošlog stoleća.
Saveznici u strukturama
Bivša tužiteljka Marija Tereza Prinčipato je posle dugog niza godina traganja za Mesinom Denarom bila uverena da je njegova najjača karta to što je čuvar najintrigantnijih i verovatno najopasnijih tajni po italijansku državu i da zato relativno lako pronalazi „saveznike“ u državnim i paradržavnim strukturama.
Veruje se da je upravo Mesina Denaro bio taj koji je „očistio“ kuću Totoa Rine posle hapšenja, i da se bogata „arhiva“ bivšeg bosa nad bosevima nalazi u njegovim rukama. Jedna od najvećih enigmi italijanske novije istorije jeste propust istražnih organa da izvrše pretres Rinine kuće i da je stave pod striktan nadzor posle hapšenja „Zveri“.
„Mesina Denaro je od tajni koje čuva napravio neprocenjiv kapital“, govorila je Prinčipato koja je u međuvremenu prešla u Nacionalnu direkciju Antimafija. „Budući da je načitan, inteligentan, marljiv, on sve analizira i zahvaljujući svojoj neverovatnoj pribranosti i hladnoći ne pravi nijedan pogrešan potez. Uhapsili smo mu gotovo celu najužu porodicu, oduzeli milijarde evra u nekretninama i drugim pokretnim vrednostima, i nismo uspeli da isprovociramo jedan njegov pogrešan korak. Nema sumnje da je Mateo naučio mnogo od svog oca koji se krio 12 godina, ali je zapanjujuća sposobnost da zadrži distancu prema svima i svemu što se događa.“
Mafija na berzi
Neposredno pred početak tzv. Maksiprocesa u Palermu, tužilac Đovani Falkone je svojim kolegama otkrio da je Koza nostra prešla na treći nivo, odnosno da je ušla na berzu. Iza te epohalne transformacije mafije krije se upravo Dijabolik.
Samo par meseci pre nego što su ubijeni Falkone i Borselino, u režiji Mesine Denera preduzetnici iz Alžira i sa Malte su potpisali ugovor o izgradnji super luksuznog turističkog sela na Siciliji u vrednosti od 1.800 milijardi lira (oko milijardu današnjih evra). Naravno, čitava operacija je služila za pranje novca Suvog.
Italijanski istražitelji kažu da je tajna Denarovog uspeha bila u tome što nema ambicije da rekonstruiše kupulu niti da postane bos nad bosovima: interesuje ga samo biznis, odnosno profit. Zahvaljujući taktici da štiti od reketiranja tzv. sitan biznis (vlasnike restorana, prodavnica, malih preduzeća, zanatskih radionica), U Siccu je viđen kao pravednik i zaštitnik običnih ljudi.
Poput južnoameričkih narkodilera Mesina Denaro nije maltretirao obične ljude. Štaviše, poslednji veliki bos Koze nostre je kreirao neku vrstu mafijaške mreže socijalne zaštite, pomažući i finansirajući najsiromašnije familije kao i članove porodica mafijaša u zatvoru.
U kriznim vremenima poslednji veliki sicilijanski bos nije garantovao samo brzu pravdu već je bio i jedini poslodavac koji otvara nova radna mesta dok drugi otpuštaju radnike. U zamenu je tražio samo jedno: apsolutnu vernost i omertu.
Filozofija Brusa Lija
Do nedavno, nije postojala nijedna Dijabolikova fotografija, digitalni otisci prstiju, video ili audio zapis. U tužilaštvima i stanicama karabinjera i policije niko nije ni pokušao da ga opiše rečima a kamoli šta drugo. Ni posle 30 godina bekstva, niko nije bio spreman da izda Suvog.
Istražnim organima nije pomoglo ni to što su svuda po Trapaniju i okolini postavili video kamere i prisluškivače. Postavljeni su čak i na grobu njegovog oca Frančeska.
Dijabolikovom izbegavanju ruci pravde nije naškodilo ni degenerativno obolenje oka zbog kojeg je svojevremeno bio i na operaciji u Barseloni.
Agenti i tužioci uvek su bili dva ili tri koraka iz Mesine Denara, taman da konstatuju da je bio na „poslovnim putovanjima“ u Austriji, Švajcarskoj, Španiji, Tunisu, Grčkoj i da ima otvorene kanale sa zemljama proizvođačima kokaina i dva najunosnija evropska tržišta u Francuskoj i Nemačkoj.
Dijabolik je u potpunosti preuzeo filozofiju Brusa Lija, onu o potrebi da budeš prilagodljiv kao voda da bi uspeo da pobediš ili nadmudriš svog neprijatelja.
U prethodnih 30 godina, istražni organi su samo jednom bili blizu „Suvog“, i to 1997. godine, kada su otkrili njegovo skrovište u Ulici Milvoki 40 u Palermu. Međutim, od Mesine su ostali samo njegovi prepoznatljivi simboli: cigarete marke „Merit“, kavijar, teglice rena, video igrice i stripovi o „Dijaboliku“.
Apsolutna diskrecija
Pravilo apsolutne tišine i diskrecije je bilo ključno u delovanju Denara i njegove organizacije koja je akumulirala bogatstvo od više desetina milijardi evra. U poslednjih nekoliko godina zaplenjena je pokretna i nepokretna imovina u vrednosti od preko pet milijardi evra, licima koja su optužena da su tzv. pozajmljivači imena, odnosno osoba koje rade u svoje ime, ali za račun Mesine Denara.
Agenti Direkcije Antimafija smatraju da je Denaro usvojio metod pojedinih zapadnoevropskih terorističkih grupa između Drugog svetskog rata i pada Berlinskog zida, koji predviđa formiranje dva kruga delovanja i dva zaštitna lanca za vrhovnog bosa. Tako se jedna posebna grupa najodanijih osoba brine o sigurnosti Denara i njegovih jataka, dok druga, potpuno odvojena, izvršava samo naređenja koja obuhvataju ucene, reketiranje, ubistva kao i deljenje „mafijaške“ pravde.
Denarova poslovična sumnjičavost ga je držala svih ovih godina daleko i od njegove ćerke Lorence koja je u međuvremenu postala punoletna. Nema dokaza da je za sve ove godine Lorenca videla svog oca, što se da zaključiti i na osnovu njenih postova na društvenim mrežama, ali i na osnovu jednog Denarovog pisma jednom prijatelju koji je dospeo u ruke istražnih sudija.
Lorenca i njena majka su se pre nekoliko godina odselili iz porodične kuće Denarovih, kada se pronela vest da Denaro ima još jedno dete, kojem se zna samo ime Frančesko, po dedi, dok nema preciznih podataka ko mu je majka, gde živi, čak ni kad je rođeno, pretpostavlja se 2005. godine.
Superkoza nostra
Nekoliko pokazatelja upućuju da je mafijaš iz Trapanija konstruisao svoju „Superkoza nostru“. Reč je o sasvim drugom tipu mafije od one seljačke, vulgarne, čiji su simboli Korleonezi. Rina je prema istim saznanjima 1991. godine autorizovao Mesinu Denara da napravi svoju kosku u Trapaniju koja bi delovala potpuno autonomno. Tada mladi mafijaški bos počinje da plete svoju mrežu kontakata u centrima moći u Palermu i Rimu. Novi stil delovanja obuhvata investiranje novca od mafijaških aktivnosti u legalne ili poluilegalne poslove.
Posle Rinine smrti 2017. godine sve je evidentnije da postoje dve Koze nostre. Jedna konzervativna, arhaična ukorenjena u provinciji i verna tradicionalnom funkcionisanju i druga „moderna“ sa duboko puštenim pipcima u velikim gradovima orijentisana na biznis, javne radove i velike projekte.
Mesina Denaro je jedini bos koji je objedinio oba krila, obezbeđujući svojoj organizaciji kontrolu teritorije i upliv u velike poslove, od ilegalnih (droga) do legalnih, koji su u rasponu od građevinarstva preko trgovinskih lanaca do zelenih tehnologija.
Smatralo se da Mesina Denaro nije više toliko opasan zato što je ubica i jer nosi odgovornost za atentate na Borsolina i Falkonea, već zato što ima toliko veliku moć i veze da je u stanju da zagadi svojim prljavim novcem dobar deo legalne ekonomije u Italiji i da uništi lokalna i nacionalna tržišta, od nekretnina do energije i novih tehnologija, zarad ličnog kriminalnog profita.
Šesnaestog januara 2023. godine stigla je vest da je konačno uhapšen.
Izvor: oko.rts.rs
