Удео становништва у Европи који живи у властитим некретнинама у 2024.

Пише: Мирослав Здравковић

Евростат је објавио саопштење (линк) о уделу становништва које живи у пренатрпаним становима у Европи у 2024. години. Србија је била на високом трећем месту са 46,6% становника у препуним становима, а након Албаније на другом (57,1%) и Црне Горе на првом месту (61,6%).

Ова пренатрпаност станова је карактеристична за источну Европу, а која је исто тако карактеристична и по великом проценту власништва над некретнинама. У најразвијенијем делу Европе, на западу и северу, људи живе у удобнијим становима али уз много чешће плаћање ренте.

Овај други показатељ, много повољнији по Србију, привукао нам је пажњу. У источној Европи нам је из социјализма, као његова тековина, заостано стамбени фонд у власништву станара, док су се у суровом капитализму радници трудили да плате кирију, али су зато возили квалитетнија возила од радника у социјалистичком блоку.

На удео некретнина у приватном власништву утиче и ниво урбанизације, јер у руралним срединама становништво живи у властитим некретнинама и није баш чест случај рентирања.

Нисам стручњак за Турску (као низашта уопште) те ми није јасно како се она нашла у друштву земаља са најмањим уделом становника у властитим некретнинама – заједно са Швајцарском, Немачком и Аустријом.

На Косову и Метохији убедљиво највећи удео становништва живи у сопственим некретнинама – преко 95% – и прати га Албанија, па Румунија. Већи удео од Србије становника са некретнинама у власништву имали су још и Словачка, Мађарска, Хрватска и Црна Гора, док је она била упоредива још и са Литванијом, Пољском, С. Македонијом, Бугарском и Летонијом – све земљама из бившег социјалистичког блока.

Прва карактеристика – удео становништва у препуним становима – утиче на миграције из матичних ка развијеним земљама. Друга карактеристика утиче на социјални мир у овим сиромашнијим земљама.

Извор: Макроекономија