Гледајући, макар, ове наше политичаре, бављење политиком је веома уносан и не много захтјеван посао!? Као политичар можеш да причаш шта те је воља, и да обећаваш својим бирачима или грађанима најмање три пута толико колико утрошиш времена све причајуће шта ти год на ум па(д)не или дође. Само је важно да не престанеш да причаш! Било што причај, понављај једно исто по стотину пута годинама, деценијама! Ако успијеш причај цијели вијек! Једнако ћете слушати и биће слијепи, залуђени и заблуђени, успавани! Бићеш њихов „вођа и сви ћете обожавати“!? Нема ту части нити образа, још мање морала, етике или естетике, традиције, поштења или личне скромости. На све се навикнеш, шта год да ти рекли и било којим именом те назвали! Постане ти сасвим свеједно, оглухнеш на све критике, добацивања, оговарања, писања, вријеђања, пљувања, хвале и похвале, додворавања и улизивања која се уздижу високу до небеса! На крају огуглаш на све што ти се дешавало током политичке каријере! Пођеш у мировину и починеш у дебелу ладовину, трошећи и уживајући добру пензију, а све сам са собом смијући се онима који су за тобом ишли као изгубљене овчице или забленути тељонци што траже своју „сису“ ударајући на свака шарена врата!
Општепозната је чињеница о (не)сложности, (не)озбиљности и (не)одговорности „старе парламентарне већине“, као и њене „већинске европске мањине“, која траје већ двије године дана, а већ два пута успјешно срушене! Неки посланици су склони да повјерују и, чак, „виде“ да се она „полако обнавља“, иако то одвише дуго траје уз јаке болове и „порођајне муке“! Неће, ваљда, т(акв)о порађање трајати мјесецима! Не само да је заморно слушати њихове политичке мудролије и једне те исте изјаве, које објављују по неколико пута на дан, како „све тече по плану“ и има „напретка у преговорима и договорима“ њиховим, до коначног да су „изабрали кандидата за мандатара“, обавијестили „предсједника свих грађана“ и предложили му да усвоји њихов предлог са потписима, упућен (не)благовремено, него је досадно и дегутантно видјети их на који то начин и уз гласовну помпу како то чине! Чак је и несуђеном мандатару потпуно било јасно да од тога (не)сложнога посла „старе већине“ неће бити ништа, јер га је само „стицај политичких околности“ невољно довео и изнудуо му да пристане да буде кандидат за мандатара, што се и показало „предсједниковим“ предлогом о скраћивању мандата Скупштини Црне Горе! Као искусан дипломата вјешто је прихватио њихову (не)искрену политичку игру да га „убаце у коло“ односно „изаберу као кандидата“, јер су били принуђени „цајтнот“-ом да морају изаћи са предлогом кандидата за мандатара пред „предсједником државе“! Дакле, простора за даље одуговлачење није било!
Каква им је сложност и воља политичка међусобно била, током избора погодне им политичке личности, за кандидата мандатара 44. Владе, такво је и увјеравање њихово било сигурно, убједљиво и чврсто!? На „предсједника свих грађана“ оно је и оставило такав утисак, па је своје „увјерење“ (г)радио на виђеном чињеничном стању и наравно политички, у свом добро познатом маниру, „поштено“ (из)манипулисао црногорску јавност!
Додуше, искрено речено, могло му је и бити, јер му је „вјетар у леђа“ дао његов б(р)ојни „правни тим“ састављен „само“ од најпозванијих и самопрозваних експерата, дајући му упутство или савјет да „не гријеши“ ако заобиђе предлог „старе већине“! Наравно, био је то изговор веома провидан, доста траљав и политички низак који не може проћи! А хтио је да њиме убиједи јавност црногорску и међународну да „недостају“ потписи односно „накнадно“ су (не)благовремено достављени!? Ипак, можда „предсједник свих грађана“ успије у свом науму!? Таквим тумачењем од стране његовога „правног и експертског“ тима, „најјачег и најпознатијег“ у ципанцијелој Гори Црној, као и тврдо убјеђење да је „испоштовао“ правну процедуру и Устав земље, у којој је неприкосновен као владар и диктатор, јасно је стављено до знања свима да нијесу у прилици, а још мање да су правни зналци, да буду ти чиниоци који ће одређивати даља политичка дешавања и кретања у друштву једне еколошке, „демократске и правне државе“! Настављају ли се „политичке игрице“ или је и њима дошао крај и то одлуком „предсједника свих грађана“ да предложеног кандидата за мандатара, изабраног на једвите јаде од стране „старе парламентарне већине“, не прихвати односно потпуно обрне политички захтјев или понуду да упути предлог за скраћивање мандата Скупштини Црне Горе, и тиме закомпликује правну процедуру? С друге стране, себи омогућује „слободније“ политичко понашање и даље тумачење уставних норми и закона о могућим а нежељеним дешавањима, која би на крају могла прерасти у неку фазу увођења „војне диктатуре“ или ванреднога стања и распуштања Скупштине, чиме би он коначно био апсолутни и једини неприкосновени владар или диктатор односно самопредложени и инаугурисани „краљ Мило Први“! Сунце га мило таквог не заобишло или (не)огријало више!
Питање даљег и могућег разматрања именовања (не)сложно изабраног кандидата за мандатара, са којима се „стара парламентарна већина“ сада жели бавити, само ће да развлачи посланике по састанцима и непотребно губи „драгоцјено“ њихово вријеме око нечега што је потпуно правно јасно и дефинисано Уставом ове напаћене и обесправљене земље зване Црна Гора!
Разноразним политичким смицалицама, зановетањима и политичким тумачењима омогућава се „старој већини“ да се донекле (о)правда због учињеног пропуста или (не)намјерне грешке како би своју политички „добру намјеру“ грађанима својим објаснила и јаснијом учинила, а која међу „старим Подгоричанима“ служи као поштапалица за „наук“ или неку узалудњу работу, а она гласи: „Ма учини му ће(ј)ф, ал’ му поса’ не заврши“! Тако и би, изгласаше га, упутише предлог али „заборавише“ и потписе своје на вријеме доставити „предсједнику свих грађана“ са којим до мало који час прије бијаху „грло и душа“ када (с)рушише „европску“ односно „Дританову владу“! Није „стара већина“ заборавила на своје обавезе, али јесте опструрала односно одуговлачила коначан исход договора доводећи га до саме границе крајњега рока да се изабере погодна политичка личност и предложи кандидат за мандатара своме предсједнику државе односно несмјењивом страначком лидеру Д(Р)ПС-оваца, седмоструком премијеру и у два мандата „предсједнику свих грађана“ за, акобогда, трећи мандат који му се увелико смијеши, намјештајући политичке договоре, од када је са Дританом као премијером, све чинећи да сруше претходну владу!
Е овога пута нијесу успјели политички надиграти нити принудити несмјењивог лидера Д(Р)ПС-оваца и уједно „предсједника свих грађана“! Преиграли су се сви из „старе већине“ и себе изиграли дозвољавајући да им он буде тумач Устава и закона, а које је он за себе правио да га служе све до задње уре, наравно биолошки!
Политички их занемаривши потпуно, једним потезом обори на плећа (не)сложну „стару парламентарну већину“, предлогом да се „скрати мандат Скупштини“! Неочекивано политички, невјешто правнички, али прагматичан изговор са којим сву политичку ситуацију потпуно мијења и себи је ставља у шаке! „Стара већина“ сада је изгубила и оно мало политичке моћи што је имала! Сама себи „скочила у стомак“! Не само да срушише себе и сопствену Владу него омогућише „господару живота и смрти, оцу црногорске нације, творцу партијске православне цркве за атеисте, агностике, невјернике и богохулнике“, да се из политичког нок-дауна, „гроги стања“, поново поврати током политичке паузе и сарадње са премијером Дританом Абазовићем! Одржа (ли) ријеч Дритан, када рече да неће ставити свој потпис да Лекић буде мандатар?! Наравно, дан послије стављењи потписи потпуно су неважани! И то је „црногорска демократија“ по узусима западне демократије, али на (црно)горски начин! А дата ријеч, колико је важна некада била? Сада је дата политичка и посланичка ријеч толико излизана да је више нико препознати не може!
Покушала се „стара парламентарна већина“ играти „права и демократије“ и надигравати са „предсједником свих грађана“, али би надиграна политички и лично! Узе „предсједник државе“ закон у своје руке у „обрну ћурак наопако“ па своје „љуте“ дојучерашње противнике и скорашње сараднике све сатјера стрмоглаве низ литицу правну, показујући им како ће проћи сви они који му допуште да се са њим хватају за руке и заиграју политичко коло у којем он „неће“ имати улогу главну већ само бити статиста! А били су са њим у политичком дилу до мало прије! Били, само онолико колико им је он допуштао! То су одавно знали, али опет су надиграни и добро преварени односно политички насамарени!
Њихова заједничка „европска 43. Влада“ уједно је и крај даље њихове политичке сарадње. Повратак Д(Р)ПС-а поново се најављује и то политички грубом игром и ђоном на прву лопту против „старе парламентарне већине“, од онога „предсједника свих грађана“ који је до прије двије године био политички мртав односно мањи од „макова зрна“! Е таква би та њихова „политичка игрица“ са којом су жељели надиграти односно натјерати „предсједника свих грађана“ да игра по њиховоме политичком такту „на суво и без музике“, а без било каквог удјела у Влади! Повратак Д(Р)ПС-оваца, може ли (га) бити?! „Стара парламентарна већина“ односно рушитељи њене владе сада су на мукама како да реализују свој политички договор око заједничког мандатара и добију параф од предсједника државе? А ће(ј)фили су свакодневно се договарајући ко им је кандидат који би могао задовољити све њихове узусе, погледе и жеље, а да „није наметнут“ и да није женско него мушко! Политички преговарачки ће(ј)ф њихов довео их је до тога да су „заборавили“ само на једну ситницу, а то је да је требало предсједнику доставити не само вербално на ухо њихов глас да су „(не)сложно“ изабрали мандатара него и то озваничити потписима и све на вријеме доставити, а не дан потље односно „накнадно“!?
Данима и недељама преговорима су ће(ј)фили своје договоре којега кандидата одабрати за мандатара, а да није женско или мушко предложено од некога са стране! На крају њихов политички ће(ј)ф резултирао је да су се политички преиграли или много наће(ј)фили па обневиђели и најважније заборавили да доставе своје цијењене потписе „предсједнику свих грађана“ односно ономе од кога су тражили помоћ да сруше „Дританову европску 43. Владу“!
И шта бива сада? Цврче и правно се упињу доказујући да су (у)чинили све по Уставу ове Црне Горе! Заборављају да је сва моћ одавно у рукама једне политички острашћене особе која више не зна гдје удара, јер је политички одавно обневидио и осилио, разум му се помутио бројним аферама и фирмама преко којих све „легално послује“, а само заборавља на које их је све дестинације поразмјештао! Деси му се да накнадно се сјети да на неке од њих „ни цента није обрнуо“!? А шта тек рећи за „Пандора папире“ и све његове, сина и брата му „легалне фирме“? „Стара већина“ утркује се са „предсједником свих грађана“ ко је бољи познавалац права и закона који (по)стоје у Гори Црној, али никако да схвати да они за њега уопште не могу да важе, и то је такао подавно! Све је у његовим рукама: судство и економија, право, наука и просвјета, академија једна и друга, црква павослава и аутокефална, атеистичка и партијска, на десетине хектара земље, шуме или ливаде, станови, „ничије куће“, предузећа и тако даље! Заједничка имовина, некретнина његова и уже му породице процјењује се на неколике стотине милиона еура!? Па под његовим „патронатом“ је и један цијели приватни (сувлаштвиштво) универзитет, а богме и добар дио и државнога универзитета или универзитетских јединица су под његовом политичком шапом барем што се тиче „права и економије“! И, шта кажете ко боље зна право и економију, а сви познати „правници и експерти“ су на његовоме универзитету и још приде „експерти неолибералне економије“! Додуше, неки су „заглавили“ у Спужу односно „подстанари су и привремено на одмору“! Знате ли ви из „старе већине“ која је то сила која три деценије преорава малу Црну Гору уздуж и попријеко, морем и копном, по планинама и ријекама и шта значи бити против толико правника и експерата, који су са њиме пуне три деценије и сву науку правну и економску држе у задњем(у) џепу?
Таквоме „зналцу права и економије“ ви приговарате па би да га натјерате да поништи односно ревидира свој политичко-научни став, јер као није испоштовао сопствени Устав!? Па он га је писао и он га и тумачи како му драго, спроводи по његовим правилима и у његовој држави!? Политичку шансу коју сте му дали, када сте улазили са њим у политички дил да рушите 42. и 43. Владу, он је искористио и сада вас је политички одбацио као истрошену крпетину!
Проћи ће мјесеци, а стање политичко ви нећете измијенити све док се не спроведу парламентарни избори на којима ће поново главну ријеч водити ваш „предсједник свих грађана“ са којим сте мислили са осмијехом и на лијеп и љубазан начин водити политику да би га смијенили односно привољели да мирно поднесе оставку! Преварени сте и ви сте то добро знали да ће се тако завршити! Играли сте а нијесте знали како се игра! Изгубили сте политичку игру, а да ни свјесни нијесте били да сте олако потпољени односно одбачени. Сада вам остаје да се жалите једни другима, тужакате међусобно, причате, преговарате и поновно се договарате! Ништа од тога вашега неће измијенити вашом заслугом пропалу политичку позицију коју нијесте умјели сачувати! Личне амбиције, жеље, похлепа, страст за васт односно фотељу министарску или амбасадорску довели су вас да се заједмо копрцате у политичком блату или баруштини. А што се тиче кандидата за мандатара то је питање попут мртвог слова на избушеном папиру! Што сте хтјели то сте и добили: „учинили сте му ће(ј)ф, ал’ му поса’ нијесте завршили“! Дипломата је то одавно схватио, зато вам је и нагласио да се није „самопредложио“, а богме ни у вас неко велико повјерење није имао, ако мало боље прочитате његове изјаве о вашим међусобним „преговорима и договорима“, неколико дана прије него сте га „(не)сложно изабрали“!
Извор: Др Момчило Д. Пејовић
