Амерички социјални психолог и професор на Универзитету у Њујорку, Џонатан Хајт, упозорава да се налазимо усред највећег ненамјерног друштвеног експеримента у историји човјечанства. Дјецу смо из свијета у којем су еволуирала да уче, играју се и развијају отпорност премјестили у виртуелни простор за који њихов мозак биолошки није припремљен. Посљедице тог експеримента данас су видљиве широм свијета.
У књизи The Anxious Generation(2024), Хајт обједињује вишедеценијска истраживања и нуди једно од најутицајнијих савремених дјела на раскршћу социологије, развојне психологије и неуробиологије. Његови налази указују на глобалну епидемију менталних поремећаја и јасну узрочно-посљедичну везу између масовне употребе паметних телефона, друштвених мрежа и дубоких неуробиолошких промјена код младих. О томе управо и говори најновији видео УЦГ Сци студио продукције који приказује ово истраживање.
Према Хајту, између 2010. и 2015. догодила се најбржа друштвена промјена у историји – тзв. Great Rewiring. Дјетињство засновано на игри, које развија емоционалну регулацију, самоконтролу и отпорност на стрес, замијењено је дјетињством уз мобилне телефоне. Родитељи су, из страха да дјеца не буду социјално искључена, масовно почели да им дају паметне телефоне, што се показало као класична социјална замка.
Од 2012/2013. биљежи се нагли пораст депресије, анксиозности и суицидалности код адолесцената, што потврђују међународни подаци из САД-а, Велике Британије, Канаде, Аустралије и скандинавских земаља. Овај период коинцидира са масовном доступношћу паметних телефона, убрзаним развојем друштвених мрежа и увођењем алгоритамских фидова, као и функција попут Снепчет „стрикс“, које подстичу непрекидну комуникацију и зависничке обрасце понашања.
На основу истраживања Monitoring the Future i American Time Use Survey, Хајт показује да је дошло до пресудног преласка са „високопропусних“ интеракција лицем у лице на „нископропусне“ дигиталне сигнале. Вријеме проведено са пријатељима смањило се за 60–70% у односу на 2010. годину, чиме је изгубљена навика директног социјалног контакта.
Поред друштвених и емоционалних посљедица, јављају се и биолошке. Плава свјетлост екрана и вечерње скроловање озбиљно нарушавају сан и когнитивни опоравак младих. Тинејџери данас у просјеку спавају око седам сати, умјесто препоручених девет. Плава свјетлост инхибира лучење мелатонина, док ноћно скроловање и сталне нотификације додатно скраћују сан за један до два сата.
Истовремено, константне нотификације обликују мозак за „плитку пажњу“. Стотине дигиталних сигнала дневно условљавају стално пребацивање фокуса, смањују капацитет за концентрацију и дубоко размишљање. Посљедица су пораст АДХД дијагноза и опадање интелектуалних способности. Студије показују да такве дистракције фрагментирају пажњу слично мултитаскингу и дугорочно оштећују префронтални кортекс.
Алгоритми друштвених мрежа додатно погоршавају проблем јер се заснивају на принципу варијабилног награђивања – истом механизму који користе апарати за коцкање. Непредвидиви лајкови, коментари и „стрикс“ одржавају кориснике у сталној повратној спрези, слабе контролу импулса и доприносе развоју зависности.
Емпиријски докази из лонгитудиналних студија потврђују пораст анксиозности и депресије. Истраживања показују да адолесценти који ограниче коришћење друштвених мрежа на 30 минута дневно биљеже значајан пад симптома депресије већ након неколико седмица. Британска лонгитудинална студија указује да су негативни ефекти друштвених мрежа најизраженији током пубертета. ПИСА подаци потврђују да је од 2012. порастао осјећај усамљености и отуђености код петнаестогодишњака широм Запада. До 2020. године, једна од четири тинејџерке у САД имала је велику депресивну епизоду, док су стопе самоповређивања код дјевојчица узраста 10–14 година утростручене, а стопа суицида порасла за 167% између 2010. и 2021.
УЦГ објавио Извјештај о раду за 2025: ИНПА као нови инструмент вредновања научне продуктивности
На основу ових налаза, Хајт препоручује повратак дјеце стварним заједницама, одлагање давања паметних телефона до средње школе и касније отварање налога на друштвеним мрежама као нужне кораке за заштиту менталног здравља будућих генерација.
Извори:
Haidt, J. (2024). The Anxious Generation: How the Great Rewiring of Childhood Is Causing an Epidemic of Mental Illness. Penguin Press. Image: „Data/Charts“ na jonathanhaidt.com/anxious-generation; After Babel Substack („The Teen Mental Illness Epidemic Began Around 2012“, „International Data“, „Girls vs Boys“); Monitoring the Future; CDC Youth Risk Behavior Survey; American Time Use Survey; PISA i HBSC studije (OECD i WHO)
Извор: УЦГ
