
Деценијама се у Црној Гори није појавио сличан роман као што је “Grossi di Brescova” писца Мирка Ракочевића, који је освијетлио Брсково, садашњи Мојковац од прије скоро девет вјекова, када је град био одавно напуштен, оцијенио је књижевни критичар проф. др Радоје Фемић, а сличну оцјену изнио је и проф. Вељко Дедеић. Тема романа уједно је била један од повода што је прва промоција одржана управо у Мојковцу, пред бројним љубитељима писане ријечи у Центру за културу у Мојковцу “Ненад Ракочевић”. У новом роману “Grossi di Brescova” који је објављен ове године у издању “Графичког атељеа”, Ракочевић се бави средњовјековном историјом Брскова, данашњег Мојковца, тачније успјешном рударском средњовјековном епизодом Брскова, али и мање “успјешним” биографијама његових становника.
Фемић је нагласио да је Ракочевић је наставио свој развој након што је, по оцјени многих читалаца у роману “Бедем” успјешно приближио љубитељима књижевности бјелопољску касабу под Турцима, у вријеме Карађорђевог устанка.
“Ракочевић у роману покушава, и успијева, да истински оживи епоху, сагледавајући алтернативну, унутрашњу историју средњовјековног Брскова, као и ондашњег свијета и човјека у њему. Евоцирајући библијску мисао на почетку романа, приповједач је наговијестио повјерење у темељни, на први поглед парадоксални новозавјетни принцип богоугодног страдања зарад чињења добрих дјела, што је илустровано судбинама истакнутих књижевних јунака у књизи”, сматра Фемић. Он је нагласио да “Grossi di Brescova” представља један крајње успио литерарни инцидент, који једноставно оставља по страни хук свакодневнице, разна превирања којима свједочимо, дислоцирајући се од тог искуства и селећи се у искуство класичне старине, које прије свега, затијева једног крајње обавијештеног, образованог читаоца који треба да посједује преџнање о томе шта је представљао дух старог вијека, примијетио је Фемић.
Аутор, сматра професор, у роману раскошно успијева да приближи то вријеме до те мјере да ми са искуством савременог читаоца, са сензибилитетом савременог човјека који се заглавио у овом конзумеристичком свијету и никако да се тога ротосиља, разумијемо тај роман који обухвата цјелину интерперсоналних односа, али и једну унутрашњу дубину и треперење коју затичемо у поступку обликовања књижевних јунака…
Магистар књижевности Милорад Дурутовић је нагласио да је након читања рукописа новог романа Мирка Ракочевића осјетио жал што роман није неколико пута обимнији… „Није то знак да је роман остао неразвијен, ни најмање, већ је посриједи читалачка опчињеност наративним дометима овог писца, који имају шмек класика, па се жал отвара као носталгија за временима када су књижевна дјела далеко више значила него данас”, рекао је Дурутовић.
Истакао је и да је Ракоћевић написао роман изванредних домета који ствара осјећај личног задовољства што се, напокон, појавио роман, на простору Црне Горе, који може да нам врати у сјећање укус класичне или канонске литературе уз коју смо одрастали.
Та способност микро кадрирања, описивања, коришћења метафорике, сугестивног језика нешто је што је готово нестало у савременој књижевности, сматра Дурутовић. Он је похвалио приказани ниво вјештине, способности да се увезују разноврсни елементи у једну цјелину а да они функционишу као једна полифонија. “Сматрам да је роман уједно и психолошки који као такав задире у дубину архитепских слика, а аутор користи и неке елементе трилер жанра, јер у роману постоје и неки мотиви преваре, издаје, казне”, истакао је Дурутовић.
Јадранка Ћетковић
Извор: Вијести
