Братство Миљанић јуче је у бањском селу Дубочке у знак захвалности и сјећања на свог надалеко чувеног братственика открило бисту др Нику Миљанићу.
Тиме је врсни љекар и хуманиста, један од оснивача Медицинског факултета у Београду, добио спомен-бисту у мјесту поријекла, испред старе школе гдје је за вријеме Другог свјетског рата, од септембра 1943. до новембра 1944. године отворио партизанску болницу за тешке рањенике, којом је лично руководио.
Бисту, коју се освештали игуман манастира Косијерево Арсеније (Самарџић) и јеромонах Андреј (Миљанић) у присуству бројних братственика, открили су унук др Ника Миљанића, Едвард Миљанић и др Боро Чолаковић
Предсједник Удружења Братства Миљанић Бранислав Миљанић рекао је да су поносни што су успјели да се одуже великану какав је био др Нико.
Његов отац Петар био је дворски љекар, али је поживио свега 45 година. Сахрањен је на Цетињу, а епитаф на његовом гробу „Све за друге, ништа за себе“ био је звијезда водиља његовим синовима, Нику и Павлу који су наставили традицију свог оца. На иницијативу краља Николе наставили су школовање, у Лозани и Паризу, а др Нико је три пута прекидао студирање, осјећајући потребу да помогне свом народу у Балканским ратовима и у великом Првом свјетском рату, а онда и у Другом када се вратио у крај одакле потиче да помогне, лијечећи и отварајући болнице. Доктор Нико је професор, докторирао у Паризу само двије године после завршетка студија, а онда на позив доктора Милана Батута и доктора Суботића дошао у Београд, да би отворили први Медицински факултет у Београду – казао је Бранислав Миљанић, истакавши да је др Нико био је редовни професор хирургије и анатомије, а прво његово предавање узето је као Дан Медицинског факултета у Београду, а Анатомски институт Медицинског факултета у Београду носи његово име. Свој живот посветио хуманости, човјечности, осјећајем за друге, тако је живио, Његов животни пут био је утемељен на знању, одговорности и преданом раду.
Др Нико Миљанић је оставио неизбрисив траг не само у медицини, већ и у интелектуалној историји овог народа, казала је Милица Лалатовић Жижић, предсједница Скупштине општине Никшић.
Управо овдје, у Дубочкама, започео је животни пут човјека чије ће име трајати колико и медицина. Др Нико Миљанић није био само врхунски хирург и академик, већ и визионар, учитељ, хуманиста и државник духа. Његова каријера обухватила је мјеста и функције које би мало ко могао да замисли од професора и ректора Универзитета у Београду, до предсједника Српске академије наука и умјетности.
Петар Сарић, књижевник који је имао два завичаја-Бањане и Косово и Метохију, (ВИДЕО)
Ипак, никада није заборавио ко је и одакле је. Бањани су за њега били више од завичаја – били су извор снаге, морални темељ и духовна водиља. Његово име симболизује не само академску изврсност, већ и грађанску храброст, хуманизам и визију бољег друштва. Он је био човјек који је вјеровао да знање треба да служи човјеку, а не обрнуто. Зато данас када откривамо ову бисту ми не подижемо само камен и бронзу. Ми подижемо сјећање. Ми градимо мост између прошлости и будућности, подсјећајући себе и нове генерације да вриједности којима је др Миљанић посветио свој живот – знање, честитост, одговорност и љубав према народу остају вјечите. Нека ова биста буде светионик знања и достојанства за све који ће проћи овим путем – поручила је Лалатовић Жижић.
Портал РТНК наводи да је биста рад академског вајара Бојана Микулића из Бања Луке, постамент је урадио Мирко Миљанић, ограду је донирао Петар Перовић из Пјешиваца, а један од значајних донатора је и Бошко Васиљев Копривица из Београда.
Извор: Дан
