Пише: Туфик Софтић
Последња Свемирска снимања шума у Црној Гори, која је за потребе Државне ревизорске институције урадила Европска свемирска агенција, потврђују да се годишње у нашој држави посјече три пута више дрвета него што се прикаже у званичним институцијама које се баве газдовањем шумама.
Државна ревизорска институција (ДРИ) објавила је, наиме, извјештај о ревизији спровођења политике заштите животне средине, с фокусом на бесправну сјечу шума, а налази показују да је систем борбе против бесправне сјече у Црној Гори неефикасан, фрагментиран и без адекватне контроле.
Они тврде да је анализом званичних података о сјечама шума у Црној Гори за период само три до четири године, односно од 2021 до 2024. године, који су достављени од стране Управе за газдовање шумама и ловиштима, утврђено је да се ти подаци не могу узети као тачни јер недостаје поуздан и независан надзор, па се званични подаци о количини сјече шуме не могу узети као поуздани.
Сматрају такође да Управа за газдовање шумама и ловиштима нема одговарајући мониторинг и дигиталне алате за праћење, па је стога тешко потврдити да је тренутни ниво искоришћења стварно одржив.
За оне који не прате ову обаласт звучи невјероватно толико неслагање између званичних података Управе за шуме и сателитских снимања најреномираније европске институције.
Према сателитској анализи коју је за потребе ДРИ урадила Европска свемирска агенција, у периоду 2021–2024. шумске површине у Црној Гори смањене су за 587,1 км², што одговара количини од око 9,4 милиона кубика дрвне масе. Са друге стране званични подаци Управе за газдовање шумама биљеже тек 2,1 милион кубика, а разлика указује на могућу бесправну сјечу, слабости у надзору и нетачне евиденције.
Из ДРИ констатују да иако се подаци добијени процјеном не могу третирати као потпуно прецизни и коначни, разлика између ових процјена и званично пријављених података указује на значајну неподударност.
Оволика одступања, кажу, указују на потребу за детаљнијом анализом узрока, укључујући могућност постојања додатно нерегистрованих сјеча, методолошке разлике у прикупљању података, природне поремећаје који нијесу евидентирани као сјече, као и могуће недостатке у систему евидентирања и праћења шумских ресурса.
ДРИ је оцијенила да институције нијесу успјешно одговориле на проблем, те да нема довољно надзора, координације ни ефикасног санкционисања. Уочени су озбиљни пропусти у спровођењу акционих планова, као и недостатак стратешког оквира након 2021. године.
Ревизија је резултирала са 20 препорука, укључујући доношење нове Националне шумарске политике, јачање инспекција и дигиталног надзора, оснивање државног предузећа за газдовање шумама, па чак и разматрање мораторијума на сјечу у најугроженијим зонама.
Када су у НВО Дрвопрерађивачи Плав још прије двије године указивали на чињеницу прекомјерне сјече, или многоструко веће од оне која се приказује, били су стављени на стуб срама.
Они су још тада јавно говорили да се посјече годишње и до милион кубика дрвета, а онда су им званичне институције одговориле да претјерују, да говоре неистину. Сада званични подаци ДРИ говоре у прилог томе да је и то чак многоструко више него што су дрвопрерађивачи из Плава рачунали.
Према њиховим рачуницама гашењем некадашњих државних шумских предузећа и преласком на концесионо газдовање шумама, држава је изгубила само до 2020. године око двадесет милијарди еура. То је истовремено значило да је толику добит остварило неколико концесионара који су се могли пребројати на прстима једне руке за двадесет година, и тај новац је, углавном, изашао из Црне Горе.
Црна Гора није развијала финалну производњу, али су зато државе из окружења своју финалну производњу заснивале на сировини из наше државе и остваривале највећу добит.
Плавски дрвопрерађивачи кажу да подржавају мјере које предлаже Државна ревизорска институција, али да сматрају да прије тога треба хитно очистити црногорске шуме од болесних стабала, било да су опожарена, као што је то у Рожајама, или нападнута заразном болести коју преноси паразит познат под називом поткорњак.
Влада Црне Горе је најавила раније да ће кренути у обрачун против такозване шумарске мафије и формирати једно државно предузеће које ће газдовати шумама, али се примјена упорно одлаже из године у годину. Плавски дропрерађивачи су рачуницу извели да би, како кажу, обичним грађанима, који немају представу о каквим размјерама штете се ради, представили слику изгубљене вриједности за двадесет година, која би, претворена у аутопут, износила око 800 километара.
И данас поручују – ако неко сумња у њихове рачунице и даље мисли да гријеше и обмањују јавност, нека само добро прочита и проучи извјештај ДРИ и погледа резулртате сателитских снимака за само три године, од 2021. до 2024. године.
Најсликовитије је то још прије много година казао један дрвопрерађивач када је рекао да ће наша дјеца, ако се настави овим темпом са уништавањем црногорских шума на сјеверу, врло брзо дрвну грађу за кровну конструкцију увозити из иностранства. Које и даље своју финалну производњу развија на рачун сировине из Црне Горе, док своје шуме строго чува.
Извор: РТЦГ
