Пише: Туфик Софтић
Народна библиотека у Андријевици, основана јануара 1892. године, најстарија на сјеверу Црне Горе и послије цетињске најстарија у држави, описменила је и изњедрила велики број интелетуалаца у овом крају, чиме се становници маленог града на Лиму могу поносити. Довољан разлог за понос је чињеница да је читаоцница и библиотека у Андријевици стара преко сто тридесет година.
Читаоница у Андријевици основана је, прецизније, 27. јануара 1892.године као прва на сјеверу Црне Горе, одмах послије цетињске читаонице, која је основана 1868.год. Основана је под покровитељством Књаза Мирка. На дан оснивања уписано је 40 чланова, међу којима је било 12 неписмених.
Неписмени чланови нијесу именовани, а заправо је важно да су и неписмени људи схватили значај књиге и ширење просвјете и културе у то вријеме. Њен добротворни члан био је и први црногорски министер иностраних послова Војвода Гавро Вуковић. У читаоницу су долазили и сви други виђенији људи тог времена, јер су ту редовно стизали примјерци свих новина које су се штампале у Црној Гори и шире.
Отварање читаонице у Андријевици учинило је убрзо то да је овај град, према попису из тих година, имао највише писмених људи, у односу на број становника.
Андријевичка читаоница организованим животом је почела да живи од фебруара 1911. године, када су усвојена правила која су објављена у 38. броју “Глас црногорца”. Правила су објављена 10 година након оснивања, па се сматрало да је читаонца прекинула рад.
Међутим, прегледањем тадашње периодике може се установити да ипак није било прекида до балканских ратова. Књижни фонд тадашње андријевичке читаонице и библиотеке прикупљан је прилозима чланова, завјештањима и поклонима. Прије спаљивања, јула 1944.год., читаоница је имала 14 хиљада књига, махом раритета. Посједовала је прве радове Павла Ровинског. Читаоница је неколико пута пљачкана, а 1944.год. балисти су изнијели књиге на улицу и спалили, тако да библиотека данас не посједује ни једну књигу са старим печатом.
Библиотека је обновљена послије Другог свјетског рата. У току свог постојања дугог преко 130 година доживјела чак петнаест пресељавања. Тек је 1959. године смјештена у сутерену зграде Општине Андријевица. Од тада је радила под називом Библиотека и читаоница „Његош“.
У тим неусловним подрумским просторијама остала је све до јула 2008. године. Тада је коначно пресељена у нове, условне просторије нове зграде Дома културе, гдје се и сада налази. Андријевичка библиотека данас има три просторије, депо, као и салу за књижевне вечери, која уједно служи и као читаоница. Тренутно посједујемо 12.500 библиотечких једниница, од чега 8.650 наслова, распоређених по УДК систему.
У библиотеци су посебно поносни на дјечије одјељење које има преко хиљаду библиотечких јединица.Библиотека организује и књижеве вечери као и ликовне изложбе. Добила је на поклон, легат од 37 слика од сликара Мила Стојковића, који живи и ради у Београду, а рођени је Андријевичанин.
Најстарија библиотека на сјеверу Црне Горе данас ради под називом „Народна библиотека“, у оквиру Центра за културу и спорт у Андријевици.Неки од данашњих андријевичких интелектуалаца и људи од пера са поносом ће вам рећи да би требало много времена да се данас испишу сва имена која су поникла из овог краја и касније широм свијета достизали врхуснка остварења у свим областима.
Они ће вас подсјетити да је још 1858. године у селу Коњухе код Андријевице постојала такозвана Коњушка универза, односно школа коју су још тада завршили и знања стицали будући интелетуални прваци и јунаци из овог краја, чија имена данашње генерације не могу знати, јер их нема нигдје у уџбеницима. Андријевица је данас синоним за сиромаштво, лијепа варош у чијем урбаном језгру је осталода живи тек нешто преко триста становника. Овај малени град на сјеверу такву судбину не би смио да има, ако ни због чега другог, а оно због прве читаонице и Коњушке универзе.
Извор: РТЦГ
