Грчки политичари нису склони да власт деле са било ким, а најмање са другим странкама, јер би их то обавезло на поштовање изборних обец́ања
(Киријакос Мицотакис, премијер Грчке и лидер десничарске Нове демократије, у среду 26. априла, у центру Еленикос космос, представио је политички програм уочи парламентарних избора 21. маја)
Киријакос Мицотакис, премијер Грчке и лидер десничарске Нове демократије, у среду 26. априла, у атинском културном центру Еленикос космос, представио је политички програм своје странке уочи избора 21. маја. Мицотакис је говорио о свом програму за наредне четири године, подељеном у четири осовине делања.
Прва осовина се односи на пореска и економска питања, али и на критичну инфраструктуру земље. Мицотакис је објаснио да је најважнији циљ Нове демократије повећање плата за 25 одсто у року од четири године, тако да просечна плата достигне 1.500 евра месечно. Он је, такође, обећао дупло већу стопу раста грчке привреде у односу на стопу раста ЕУ, као и удвостручавање јавних инвестиција и повећање укупних инвестиција за 70 одсто. Мицотакисов план је и смањење јавног дуга на 140 одсто бруто прихода до 2027. године, а потом на 120 одсто до 2030. године, при чему би се инфлација одржавала на 2 одсто.
Изборна обећања – социјална, инфраструктурна, технолошка, правосудна…
Друга осовина се односи на „социјалну Грчку“. Премијер, за свој други мандат, обећава боље здравствено осигурање „за све“. По његовом плану, грчке државне болнице би требало да запосле још десет хиљада медицинских сестара, потом би требало да се модернизације 80 болница и 156 здравствених центара, да се створи 315 јединица телемедицине и 25 савремених рехабилитационих центара. У плановима Нове демократије налази се и јачање система електронских рецепата и усавршавање електронског здравственог регистра.
Други део ове осовине односио би се на јачање јавног образовања са циљем да се у току другог Мицотакисовог мандата оснује 150 стандардних и експерименталних школа, као и да се повец́ају плате образовног кадра. Потом, десничарски кандидат планира ојачавање јавног превоза, пре свега солунског метроа, а потом и проширење атинског метроа на западна предграђа. Он је такође обећао повећање породиљског додатка за самозапослене привреднике и пољопривреднике на минималну плату, током девет месеци, уместо данашњих четири. У задњем делу „социјалне“ осовине, Мицотакис је обећао још деведесет хиљада места у јаслицама и обдаништима.
Трећа осовина односи се на дигитализацију и интеграцију 90 одсто државних јавних служби у „гов.гр“ и поједностављење процедура, као и потпуну дигитализацију земљишних књига, судских, урбанистичких и болничких архива. Други део технолошког плана у новом Мицотакисовом мандату био би потпуно покривање националне територије релејима 5Г и обезбеђивање 80 одсто производње електричне енергије из обновљивих извора енергије и енергетску надоградњу за шест стотина хиљада домова. Четврта осовина се односи на прилагођавање времена за доношење судских одлука европском просеку (мање од 500 дана) и решавање нерешених предмета. На дневном реду су и уставна ревизија којом би се дозволило стварање приватних универзитета, бонуси за продуктивност и програми обуке за четири стотине хиљада државних службеника, као и механизми за превенцију и борбу против насиља над женама.
Нова демократија 32 одсто, Сириза 26 одсто
Различита истраживања јавног мњења, обављена уочи Мицотакисовог представљања новог програма за предстојеће парламентарне изборе, показала су неизмењено стање у односу на последња два месеца, тачније од велике железничке несреће која је донела пад популарности садашње владе. Очекује се да ће на грчким парламентарним изборима учествовати више од четрдесет партија, али гласови ће, пре свега, ићи највећим и најпопуларнијим формацијама. На питање за кога ће гласати 21. маја, 32 одсто грађана је одабрало Мицотакисову Нову демократију, 26 одсто Ципрасову Сиризу, 9 одсто Андрулакисов ПАСОК-Покрет за промене, 6 одсто Комунистичку партију, док се за сваку од три странке – ултра-десничарску партију Грци за отаџбину, десничарску популистичку странку Грчко решење и Варуфакисову левичарску странку МеРа25 – определило по 4 до 5 одсто. Око 5 одсто гласало би за неку од других странки, док се 11 одсто још увек није одлучило коме ц́е дати свој глас.
Упитани о врсти владе коју би желели после избора, 30 одсто се определило за једнопартијску администрацију Нове демократије, 16 одсто за коалицију предвођену Новом демократијом, 15 одсто за једнопартијску владу Сиризе и 24 одсто за коалицију коју би предводила Сириза. Узевши у обзир изборни систем, готово је извесно да стварање једнопартијске владе у првом кругу избора неће бити могуће. Опште очекивање је и да се неће формирати коалициона влада, што ће довести до другог круга избора, највероватније 2. јула. Тада ће се применити различит изборни закон који ће победнику дати бонус од 30 парламентарних места.
Алексис Ципрас, лидер Сиризе, најјаче опозиционе странке, најавио је да, у случају победе на изборима, ако би Сиризи за парламентарну већину недостајало петнаестак места, он би понудио коалицију Комунистичкој партији и Варуфакисовој странци МеРА25. По његовом мишљењу, оваква прогресивна коалициона влада, на основу програма његове странке, могла би да се бори за опоравак привреде и подршку друштву.
Дугачка листа неиспуњених изборних обећања
По увреженом мишљењу, у турбулентним и нестабилним временима, свакој земљи је потребна влада која може да доносе одлуке брзо и без претеране буке. Другачије речено, потребна је већинска влада, а не коалициона влада која се тешко усаглашава. У неким државама, другачијих политичких култура, коалиција би вероватно била могућа и плодоносна. Међутим, грчки политичари нису склони да власт деле са било ким, а најмање са другим странкама, јер би их то обавезло на поштовање изборних обећања.
Текући мандат Кирјакоса Мицотакиса управо је обележен неиспуњеним обећањима. Због „хитнијих“ проблема, одложена је борба против безакоња и спорости правосудног система, чиме су оштећени не само грађани, него и целокупан економски систем и грчка демократија. Обећана је контрола и процена рада државних службеника, али је то изборно обец́ање одложено на неодређено време. Безбедност грађана била је једна од најважнијих обавеза, али незаинтересованост Мицотакисове владе за обичан народ искористили су криминалци и организовали се у праву мафију која делује на свим нивоима друштвено-економског живота.
Заштита слободног кретања идеја на универзитетима остала је само добра изборна идеја о којој Мицотакис више никада није говорио. Чим је стигао на власт, Мицотакис је показао коме ће помоћи. Прво је смањио порез на имовину за 22 одсто што погодује само најбогатијима, а потом је укинуо пореску бригаду која се борила против корупције у највишим сферама привреде. Такође, идући на руку најбогатијим предузећима, он им је смањио порез на приход, а рентијерима је смањио порез на дивиденде.
Држава као ратни плен
Налик Макроновој влади у Француској, добар број министара и саветника Мицотакисове владе, дошао је из света бизниса. Сасвим природно, они су гледали како да заштите своје интересе, што се видело током епидемије и карантина.
Новац који је држава наменила штампаним медијима, телевизији и интернету, подлегао је искључиво клијентелистичким потребама, те се зато никада није сазнало на којим принципима је почивала помоћ.
Реформе и промене које је требало да се остваре, од плана кипарско-британског економисте и нобеловца Кристофера Писаридеса и атинског професора економије Никоса Ветаса до недавног извештаја Грчке банке, биле су брзо заборављене. Данас, интереси брањени током Мицотакисовог мандата и добро организована корупција на самом политичком врху, нашла би се у тешком сукобу са могуц́им реформама које би грчки друштвено-економски систем повеле у бољем правцу.
Поврх свега, сâм Кирјакос Мицотакис не жели да се бори за демократске промене и против корупције. О томе нам сведочи једна од првих законских промена 2019. године, када је он лично преузео непосредно управљање обавештајном службом која је до тада било у ресору министра унутрашњих послова. По преузимању обавештајне службе, Мицотакис је установио систем нелегалних прислушкивања опозиционих политичара и новинара који су истраживали државну корупцију у Грчкој.
Анализирајући данашње друштвено-политичке прилике у Грчкој, могла би да се предвиди тесна победа Нове демократије у другом изборном кругу са маргиналном парламентарном већином која не ужива поверење великог дела друштва, налик претходним изборима када је Нова демократија добила 158 од 300 посланика у Вули. Тој новој влади неће бити ни на крај памети да се стара о добробити грчког народа и државе, нити да се сукобљава са интересима дојучерашњих ортака у кршењу закона. Изгледа највероватније да ц́е се они задовољити оним што су скоро све вец́инске владе урадиле до данас – искористити државу као ратни плен.
Александар Манић
Извор: Балкан Магазин
