Субота, 16 мај 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 4

Три српска светитеља у московском Кремљу

Журнал
Published: 3. јануар, 2022.
Share
Кремљин, (Фото: Архива)
SHARE

Годинама већ, скоро свакодневно пролазећи поред Кремљовских зидина, пробијајући се кроз традиционалне московске гужве, нехотично се, као привучен неком тајном силом, загледам у златне куполе кремљовских цркава и осетим да у овој земљи нисам странац, да је Русија и наша земља, да смо Руси и ми ‒ једно…

Фото: Фејсбук

На такав, више емоционалан него рационалан закључак, ме увек (између осталог) наведе чињеница да ту, унутар зидова Кремља, те тврђаве  заштите православља и словенства, тог баука којег се, једино, западна аждаја још увек плаши, стоје, братски пригрљена и наша три највећа светитеља…

Свети Сава (Фото: Фејсбук)

Фреске Светог Саве, Светог Симеона Мироточивог и светог кнеза Лазара се налазе у делу Архангелског храма који се односи на владарске претходнике цара Ивана Грозног. Поред наша три светитеља од не-Руса ту је још само византијски цар  Михајло VIII Палеолог, који је ослободио Константинопољ од папских јеретика у 13-ом веку… Осим тога, Свети Сава је једини светитељ који је у овом храму два пута приказан ‒ друга његова фреска се налази у олтарском делу Архангелског храма.

Свети Сава и Свети Симеон (Фото: Фејсбук)

Откуд наши светитељи у једној таквој цркви, на тако важним местима? Откуд толика част?

Разлог за то није само у чињеници да је цар Иван Грозни имао у себи српске крви (по оцу ‒ од Дејановића, по мајци ‒ од Јакшића), већ ће разлог пре бити духовне природе, што се огледало пре свега  у томе што је „Света Србија“ Немањића била узор и за „Свету Русију“ какву је замишљао и стварао велики Цар. А стварао је своју Русију задојен причама своје бабе и васпитачице Ане Јакшић, уз Теодосијево Житије Светог Саве као своју свету књигу, која му је, како кажу, била на узглављу чак и у моменту смрти… Велика Русија се тада учила државности од Србије…

Касније, велика Русија је била највећи савезник и заштитник мале Србије, кроз све највећа судбинска искушења…  Корени су нам испреплетани, историја нам је заједничка… Толико, да је Стојан Новаковић то сажео у једну реченицу: „Без Русије Србија не би ни постојала“.

Зато ми увек дође некако жао оних наших људи који са убеђеношћу говоре да нам Русија никад у историји није помогла… Они, јадници, не знају колико не знају…

Аутор: Владан Јевтић

Извор: Фејсбук

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Шта је Петар Божовић пожелио Црној Гори у Новој години (ВИДЕО)
Next Article Загреб (1914): Ловћен – најимпонзантнија и најстрмија планина домовине

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Песник целог дана и целог живота

Ињеговим књигама могао би се поплочати пут од родних Ивановаца до Београда, као што се…

By Журнал

ТВ колумна: „Да се разумијемо“ са Александром Ћуковићем

У данашњем издању „Нашег јутра“ на Телевизији Никшић, гледаоци су имали прилику да испрате ТВ…

By Журнал

Поп рецензије: Тајна броја 12.

„Поп рецензије“ од своје прве емисије, емитоване 28. октобра 2021. године, не губе на својој…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоМозаикНасловна 4Политика

Kако је растао јавни дуг Црне Горе и на шта је трошен

By Журнал
КултураНасловна 4

Матија Бећковић: И шта сад

By Журнал
КултураНасловна 4СТАВ

Мегалополис, они који праве проблеме

By Журнал
ЖУРНАЛИЗАМНасловна 4

Мухарем Баздуљ: Срби као губитници у рату и добитници у миру

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?