Аутор: Јован Џоџо
У оквиру репертоара за новембар програма „Никшићка културна сцена“, у Никшићком позоришту промовисана је монографија „Међународни фестивал глумца 1995–2025“. Издање Никшићког позоришта и ЈУ Захумље обухвата три деценије фестивала који је од скромне монодрамске смотре израстао у манифестацију препознатљиву и ван граница Црне Горе.
Монографија хронолошки прати развој фестивала у граду под Требјесом, од прве монодрамске смотре у Црној Гори, преко три издања Југословенског фестивала једног глумца, до данашњег назива који носи од 2000. године. Књига је подијељена у пет цјелина: програм, учесници и награде, одлуке жирија са образложењима, фотозаписи представа такмичарског репертоара и пратећег програма, те прес-клипинг текстова из медија у Црној Гори и окружењу.
„Књига је рађена истраживачком методом, фактографског карактера, гдје су чињенице биле неприкосновене. Дакле, без додатних и дугих анализа и закључака, ређали смо све догађаје и битне чињенице од почетка до краја, односно до 21. издања Међународног фестивала глумца, будући да је он прошао од 1995. кроз различите своје форме. Дакле, књига је у цјелини посвећена фестивалу глумца и глуми као слободи да чинимо добро“, казала је Славојка Маројевић, уредница издања и издавачке дјелатности Никшићког позоришта.
Аутор поговора, умјетнички директор Никшићког позоришта Јанко Јелић, истиче да књига свједочи о расту манифестације која је почела у оскудним условима, али уз много ентузијазма.
„Кад листамо странице и читамо текстове из ове књиге, срешћемо се са једним невјероватним свједочанством раста, како је постојала идеја да се направи Фестивал монодраме, да се одржи у неким доста оскудним условима, по питању средстава, технике и могућности доласка учесника. С изражено великим ентузијазмом се то радило и десио се пионирски подухват – Фестивал монодраме, из кога се развио данашњи Међународни фестивал глумца.
Лично, посљедњих година сам свједок на ком високом нивоу се то организује, колико је то значајна манифестација, сабиралиште, састајалиште значајних и великих умјетника и колико је наш град добио Међународним фестивалом глумца. Данас се велики умјетници, велика позоришта, велике представе, значајне, популарне, скупе, ни то није лоше споменути, отимају да се појаве на нашој сцени у оквиру тог фестивала или се труде да гостују у нашем позоришту, мимо њега, али само да буду близу те велике манифестације“, истакао је, уз остало, Јелић.
Фестивал је настао из традиције која је у Никшићу постојала и када није било професионалне сцене. Захумље, основано 1898. године као пјевачко друштво, убрзо је развило и драмску секцију. Послије укидања професионалног позоришта 1965. и до његове обнове 1999, позоришни живот града наставили су Захумље и Центар за културу, а у тој установи 1995. настала је и идеја о фестивалу.
„Позната је чињеница да је професионално позориште укинуто 1965. године, под баш чудним образложењем ‘рационализације културе’. Тако је било све до 1999. године, када је обновљено Никшићко позориште. У том међупериоду, Захумље и тадашњи Центар за културу преузели су улогу носиоца позоришног живота. Тако да је у Захумљу зачета идеја о организовању позоришног фестивала, са јасном намјером: ако већ град нема професионалну сцену, имаће фестивал који слави најважнији сегмент театра – глумачко умијеће и емоцију.
Тако да је 1995. године одржан први Фестивал монодраме Црне Горе, да би сљедеће године Фестивал монодраме прерастао у Југословенски фестивал ‘Позориште једног глумца’. У мају 1997. године одржан је други Југословенски фестивал ‘Позориште једног глумца’, а у априлу 1998. године трећи фестивал. Због НАТО напада на Југославију, 1999. године фестивал није одржан, да би 2000. године био организован као Међународни фестивал глумца, након чега је наступила седмогодишња пауза, да би Никшићко позориште у фебруару 2007. године обновило ову значајну позоришну смотру. Вриједно је истаћи да су, поред бројних афирмисаних домаћих културних дјелатника, у раду фестивала учествовали и истакнути глумци из региона, чиме је додатно обогаћен његов умјетнички програм и потврђен његов шири културни значај. Тако је 1995. године предсједница жирија била наша позната глумица Оливера Марковић, 1996. године Милена Дравић, а 1997. и 1998. године Мира Ступица, док је 2000. године један од селектора фестивала био Горан Султановић.
Никшићко позориште и Јавна установа Захумље, кроз заједничке пројекте и суиздаваштво капиталних дјела, стоје као два стуба исте културне тврђаве, доказујући да професионализам без традиције нема истинско утемељење, а да су заједништво и синергија гарант свијетле будућности. У том смислу се и трудимо да дочекамо 2030. годину, када ће Никшић бити Европска престоница културе“, казао је, уз остало, Миодраг Чизмовић, директор ЈУ Захумље.
Монографија је дио едиције „Јубилеји“ Издавачке дјелатности Никшићког позоришта. Књига о историјату једне од препознатљивијих позоришних манифестација у региону недавно је представљена и на 69. Међународном сајму књига у Београду.
Извор: РТНК
