Суочене са са растућим ценама гаса, све више компанија из Европе одлучују да се преселе у Сједињене Државе. Цене енергије су тамо стабилније, а Бајденово председништво милијардама долара подржава прелазак на обновљиве изворе енергије – извештава Вол стрит џорнал (WSЈ).
“Велики победник европске енергетске кризе је управо привреда Сједињених Држава. Погођене растућим ценама гаса, компаније које производе челик, ђубрива и друге економске основне производе у Европи селе своје пословање у Сједињене Државе, привучене вишим ценама енергије, стабилношћу и јачом подршком државе.
Док драматична нестабилност цена енергије и дуготрајни проблеми у ланцу снабдевања прете Европи са, како неки економисти кажу, новом ером деиндустријализације, Вашингтон је објавио подстицаје за производњу и зелену енергију.
Резултат је све повољније окружење у Сједињеним Државама, према речима пословних лидера, посебно за индустрије које инвестирају у пројекте који се односе на хемикалије, батерије и друге енергетски интензивне производе.
„Избор Сједињених Држава у овом контексту је једноставан“, каже Ахмед Ел-Хоши, извршни директор ОЦИ, хемијске компаније са седиштем у Амстердаму која је овог месеца објавила планове за проширење хемијске фабрике амонијака у Тексасу.
Америчка економија се можда бори са рекордном инфлацијом, спорим ланцем снабдевања и страхом од рецесије. САД су, међутим, изашле из пандемије у релативно добром стању, док Kина наставља да намеће мере забране због ковида, а Европа је дестабилизована ратом. Вашингтон планира нове трошкове за инфраструктуру, микрочипове и зелену енергију, што повећава америчку привлачност у свету бизниса.
Дански бренд накита Пандора и немачки произвођач аутомобила Фолксваген најавили су експанзију у Сједињеним Државама 2022. године. Средином септембра, WSЈ је известио је да компанија Тесла обуставља планове за производњу електричних батерија у Немачкој јер је заинтересована за пореске кредите најављене законом о смањењу инфлације који је у августу потписао председник Џо Бајден.
Европа остаје атрактивно тржиште за високотехнолошку индустрију и може се похвалити квалификованом индустријском радном снагом. Наруџбине су се нагомилале током пандемије, али многе компаније – погођене експлозијом цена енергије последњих месеци – пренеле су ове трошкове на своје купце. Kолико ц́е потрајати скок цена природног гаса остаје да се види.
Произвођачи природног гаса у Kанади, Сједињеним Државама и Kатару тешко ће се изборити да у потпуности замене Русију као европски извор снабдевања у средњем року. У том случају европски континент би могао да трпи због веома високих цене до 2024. године, барем када је у питању гас. Штета за европску индустрију би тада могла да буде трајна.
„Мислим да можемо да преживимо две зиме, годину за годином“, рекао је Стефан Боргас, генерални директор аустријске компаније РХИ Магнесита. Али ако Европа не пронађе јефтин гас или не повец́а обновљиве изворе енергије, додаје он, „компаније ц́е почети да траже где да се преселе“.
Овај произвођач материјала које челичане користе да би издржале екстремно високе температуре, улаже око 8 милиона евра у своје европске фабрике како би производњу снабдео другим горивима, попут угља или нафте. Такође складишти природни гас у подземној локацији руске државне компаније Гаспром коју је запленила аустријска влада.
Стефан Боргас је оптимиста у погледу потражње за челиком у Сједињеним Државама, где су подстицаји такође побољшали изгледе за зелену енергију. За произвођаче као што је RHI Magnesita, водоник је неопходан за замену фосилних горива и смањење емисије ЦО2. С обзиром да је Вашингтон обећао средства, очекује се да ће производња водоника порасти, што ће онда смањити цене.
„Јачамо наше инвестиције у САД да бисмо пратили све наше партнере. Ми смо веома, веома оптимистични у погледу економије САД.”
ArcelorMittal са седиштем у Луксембургу, који је у септембру најавио пад (производње) у две немачке фабрике, забележио је резултате боље од очекиваних у тексашком постројењу за топло синтеровано гвожђе, сировину за производњу челика. У јулу, извршни директор компаније, Адитиа Миттал, приписао је овај успех посебно локацији фабрике у „региону који продаје енергију по веома конкурентним ценама и, коначно, водоник по конкурентним ценама“.
Многе компаније не журе са стратешким променама због сложености локација као што су топионице алуминијума, чија изградња може коштати милијарде и потрајати годинама.
„Још није јасно да ли ће ове промене бити структурне или привремене“, каже портпаролка немачког хемијског гиганта БАСФ, једног од највећих купаца природног гаса у Европи, који је успорио производњу у својим фабрикама у Белгији и Немачкој.
OCI, који је нагло смањио своју европску производњу амонијака, радије је повец́ао увоз у своја постројења у холандској луци Ротердам. Да би олакшао ове испоруке, OCI проширује своју фабрику у Тексасу улагањем „неколико стотина милиона“ долара, прецизира његов извршни директор Ахмед Ел-Хоши. ОЦИ ће тамо производити амонијак добијен из такозваног „плавог“ водоника, за који је потребан природни гас, а затим ће ухватити емитовани ЦО2. Према Ахмеду Ел-Хошију, Закон о смањењу инфлације учинио је пројекат привлачнијим.
Европским произвођачима ће можда бити тешко да остану конкурентни суочени са нижим трошковима енергије и овим зеленим подстицајима које уводе Сједињене Државе, каже Свеин Торе Холсетхер, извршни директор норвешког гиганта за ђубрива Иара Интернатионал: „Kао резултат тога, неке индустрије ће одлучити да се трајно преселе“.
Извор: balkanmagazin.net
