Једанаеста међународна студијска истраживачка станица „Етно-камп др Злата Марјановић ― Колашин“ успјешно је реализована од 10. до 18. августа на територијама општина Колашин, Жабљак и Шавник. Овај, по много чему јединствен, пројекат, који већ више од деценију окупља студенте и професоре из земље и региона са циљем прикупљања, документовања, анализе, ревитализације и дигитализације плесно-музичког насљеђа, покренуо је мисију ширења добрих пракси и на остале крајеве Црне Горе.
“Од ове године повећан је фокус на тзв. теренски рад који подразумијева интервјуисање становништва, а у њему је учествовало 13 истраживача. Захваљујући Општини Колашин и фестивалу WBA који су издвојили финансијска средства, замисао да Етно-камп превазиђе границе Колашина полако се претвара у реалност”, наводи ментор кампа, специјалиста Давор Седларевић.
“Фестивал Wild Beauty Art (WBA) са Жабљака, са којим већ годинама имамо сарадњу, дао је сјајну идеју да под њиховим покровитељством започне рекогниција и почетна истраживања жабљачког терена по савременим методолошким праксама Етно-кампа. Тако смо прва три дана провели у Жабљаку и околини и снимали казивања старијих, али и нешто млађих мјештана и веома смо задовољни овим пилот пројектом“, наставља Седларевић.
ПР тим фестивала навео је да је посебну вриједност овогодишњем програму Фестивала дао управо Етно-камп.
Снимања на подручју Колашина, Мртвог Дубоког, као и катуна у Сировцу, спровођена су у другом дијелу пројекта. Том приликом дошло се до раритетних података који су документовани и биће предмет подробне анализе. Не ради се само о памћењима и сјећањима, већ и живим праксама народа овог краја.
Специјалиста Игор Попов, руководилац истраживачких тимова, истиче да се у ових једанаест година створила изузетно јака база за потенцијално отварање етномузиколошких и етнокореолошких катедри које Црна Гора, нажалост, још увијек не посједује.
Такође, умрежавања академија, високих и средњих школа, струке, праксе и надасве науке, кључне су добробити. Кроз протекли период веома је могуће квалитетно пратити промјене насљеђа једног краја и компарирати га са сусједним регијама, што је колашинска иницијатива и имала као један од циљева.
Значајно је стицање теренског искуства и за студенте, јер је рад у Црној Гори изазован и може се рећи да се истраживачи најбоље „кале“ овдје, јер имају могућност да теоретска знања тестирају и у пракси, у разговору са још увијек живим носиоцима одређених вјештина и знања која се све ређе срећу.
ЈУ Центар за културу Колашин као кровни организатор у чијем саставу функционише и КУД „Мијат Машковић“ дотирала је недостајућа средства, а њен директор Бранислав Јекнић наглашава да се Етно-камп Колашин потврдио као манифестација од изузетног значаја, не само за Колашин, већ и за цијелу Црну Гору.
“Материјал који је више од деценије прикупљан, поред научне обраде, доживио је и сценску реконструкцију и интерпретацију, што је КУД-у „Мијат Машковић“ донијело „Гранд-Приx“ титулу свеукупног побједника на једном од најјачих свјетских фестивала фолклора, пољском ТКБ-у. Према мишљењима међународног жирија састављеног од експерата из сфере етномузикологије, етнокореологије и антропологије, програм који је наш ансамбл приказао корелира са најстаријим плесно-музичким праксама. Сходно томе, можемо да закључимо да је камп у потпуности оправдао своје постојање и демонстрирао вишеслојне потенцијале које препознаје стручна међународна јавност”, закључује Јекнић.
Теоретски дио кампа обухватио је презентацију дипломског рада Јована Миладиновића „Етно-камп др Злата Марјановић ― Истраживачка станица плесно-музичког насљеђа“, промоцију документарних филмова „Двадесет година кикиндског етно-кампа“ и „Казивач“ ― о играма колашинског краја, да би се закључио округлим столом на тему изазова у дигитализацији досад снимљене грађе. Коменторка кампа, мр Тамара Љесар, истакла је да су многи студенти из региона теме за своје научне радове пронашли управо у Колашину, унапређујући тако дјелованја у области насљеђа и да је камп главно упориште за едукацију и систематску презервацију традиције од заборава.
Зналачки конструисана истраживачка нит везена је казивањима из Тепаца, Подгоре, Његовуђе и Жабљака, преко катуна Јечишта на Сињавини, до Колашина и Мртвог Дубоког у Ровцима.
Организатори су се посебно захвалили НВУ ЦИРТИП, Ради Антонијевић, Рајки и Коси Поповић и групи „Дурмиторке“, као и свим особама које су посредно или непосредно допринијеле успјешности пројекта. Поред истраживача из КУД-а „Мијат Машковић“, тимове су чинили студенти етномузиколошких одсјека из Београда и Новог Сада, те чланови АДЗНМ „Гусле“ из Кикинде.
Седми фестивал Wild Beauty Artодржава се од 5. јула до 11. августа, уз покровитељство Министарства туризма, уз генерално спонзорство компаније ОНЕ, златно спонзорство Цоца-Цоле ХБЦ и подршку Општине Жабљак, Министарства културе, Амбасаде Аустрије, и других важних спонзора и партнера.
Извор: РТЦГ
