Раст индкеса највише се захваљује успону цијена дионица технолошких дивова.
На Wall Streetu су у понедјељак берзански индекси порасли, што се највише захваљује скоку цијена дионица технолошких компанија, прије свега твитера, док је већина осталих сектора завршила у минусу. Dow Јones ојачао је 103 бода или 0,3 одсто, на 34.921 бод, док је С&П 500 порастао 0,81 одсто, на 4.582 поена, а Nasdaq индекс 1,90 одсто, на 14.532 бода.
Раст индекса највише се захваљује успону цијена дионица технолошких дивова, као што су Тесла, Apple, Amazon.com и Microsoft, преноси Хина. Цијена Тесле скочила је 5,6 одсто, након што је тај произвођач електричних аутомобила у суботу објавио да је у првом тромјесечју продао рекордни број возила.
Највише је скочила цијена дионице Twittera, 27 одсто, пошто је оснивач Тесле Елон Муск објавио да је његов удио у тој друштвеној мрежи достигао 9,2 одсто, по чему је највећи дионичар Twittera.
– Много данашњих вијести било је позитивно за технолошки сектор- казала је стратегиња у фирми Edward Јones, Мона Махајан.
Међутим, у већини других сектора цијене дионица су пале. Тако је седам од 11 најважнијих сектора S&P 500 индекса завршило у минусу, а највише услужни и здравствени, око 0,8 одсто. Посљедица је то опреза улагача због рата у Украјини и могућих нових санкција Запада против Русије због оптужби за ратни злочин.
Улагачи су суздржани и због снажног раста цијена нафте и других сировина од почетка рата у Украјини, што подиже инфлацију у свијету.
Како се у САД-у инфлација креће на највишим нивоима у 40 година, недавно је америчка централна банка, Федералне резерве (Фед) повећала кључне каматне стопе први пут од 2018. године, за 0,25 постотних бодова, а већ у мају могла би их повећати даљих 0,50 постотних бодова.
Улагачи се плаше да ће темпо повећања камата бити чак и агресивнији него што се очекивало, што би могло успорити раст највеће свјетске економије, па чак и изазвати рецесију.
На то указује инверзија криве приноса на америчке обвезнице. Наиме, та крива се прошле седмице преокренула први пут након 2019. године, при чему су приноси на дугорочне обвезнице пали испод приноса на краткорочне обвезнице. Инверзно кретање крива приноса сматра се предзнаком рецесије у наредне двије године, сигнализирајући да је рестриктивна монетарна политика престрога.
И на европским берзама цијене дионица су порасле. Лондонски ФТСЕ индекс ојачао је 0,28 одсто, на 7.558 бодова, док је франкфуртски DAX порастао 0,5 одсто, на 14.518 бодова, а париски CAC 0,7 одсто, на 6.731 бод.
Извор: Дан
