Људски нос и његово чуло мириса су невероватни.
Сваки нос има око 400 мирисних рецептора за које се верује да могу да препознају билион различитих мириса.
Направити научно-истраживачку опрему са таквим нивоом чулне стручности страховит је изазов.
Ипак, захваљујући недавним достигнућима у вештачкој интелигенцији (АИ), брзина и прецизност најновијих електронских носева – високотехнолошких сензора који могу да препознају и пријаве одређене мирисе – брзо се унапређују.
Заговорници оваквих носева кажу да они могу да уведу промене у вези са безбедношћу хране.
Уобичајене врсте потенцијално смртоносних бактерија које се преносе храном су салмонела и ешерихија коли.
Обе имају своју „електронску личност“, каже професор Раз Јелинек, један од развијача електронског носа названог Сенсифи (Sensifi) и професор хемије на Универзитету Бен Гурион, у Израелу.
„Оне имају властити електрични сигнал.“
Електронски носеви које производи истоимена израелска компанија садрже електроде које су обложене наночестицама угељника.
Они препознају мирисе или испарљива органска једињења (ИОЈ) које испуштају бактерије.
Различити сојеви бактерија производе различите отиске прстију ИОЈ, који стварају различите електричне сигнале у Сенсифију.
То затим бележи софтверски систем вештачке интелигенције и проверава наспрам његове базе података и обавештава корисника.
Компанија Сенсифи верује да нос, који је представљен раније ове године, може да промени начин борбе против инфекција у прехрамбеној индустрији.
Моди Пелед, извршни директор компаније, каже да у највећем броју случајева произвођачи хране тренутно морају да шаљу узорке хране у лабораторију на испитивање и да данима чекају резултате.
Са друге стране, прехрамбена предузећа би могла електронске носеве да сама користе на лицу места и да резултате добију за мање од сат времена.
Компанија није објавила цену њених машина, али каже да ће бити „јефтинe“.
Намерава да већину прихода добије од претплата.
„Начини испитивања у прехрамбеној индустрији нису се мењали између 40 и 50 година“, каже Пелед.
„До сада, вештачка интелигенција није коришћена за испитивање хране“.
Тровање храном је и даље озбиљан проблем свуда у свету.
У Сједињеним Државама се 48 милиона људи, или један од шест, отрује храном сваке године.
Од тог броја, 128.000 заврши у болници, а 3.000 умре.
У Уједињеном Краљевству, израчунато је да има 2,4 милиона случаја тровања храном сваке године, а процена је да 180 људи умре.
„Људи би рекли да су главни кривци месо, живина и риба“, каже Пелед.
„Али, ако погледате ко је највећи убица у америчкој прехрамбеној индустрији у последњих пет до 10 година, то је римска салата (врста зелене салате).
„И што се више тржиште хране индустријализује, биће подложније патогенима.“
Немачка компанија NTT Data Business Solutions је осмислила нов начин за тренирање вештачке интелигенције која покреће електронски нос – употребом кафе.
Током једног испитивања, техничари су три дана стављали инстант кафу у праху поред сензора АИ.
АИ је тада требало да препозна једну од три могућности – добра кафа, лоша кафа (кафа у којој је било сирће), и није уопште кафа.
„Мирис није само гас, то је јединствена комбинација гасова“, каже Адриан Костриз, руководилац за иновације у компанији.
„И врло често постоје варијације или веома мале разлике у мирисима“.
Сензори компаније NTT стављају се у 3Д одштампан пластични модел људског носа.
Он његову АИ тренира кафом и другим прехрамбеним производима да је научи како треба да миришу када су свежи и у добром стању, што представља, како каже компанија, „референтну вредност мириса“.
АУТОР ФОТОГРАФИЈЕ,NTT DATA
Замисао компаније NTT је да електронски нос који развија може не само намирише сваку заразу, већ и колико је прехрамбени производ свеж или није.
То ће помоћи супермаркетима и кафићима да знају шта треба прво да продају када за производ није истакнут рок трајања.
„Ако је позната референтна вредност мириса, прехрамбена индустрија ће сходно томе моћи да прилагоди производњу, складиштење, жетвe и бербе, и прераде“, додаје Костриз.
Међутим, поједини стручњаци за АИ кажу да иако најновије верзије електронских носева добро раде, потражња неће бити значајна, јер њихова цена вероватно неће бити прихватљива прехрамбеним предузећима.
„Ако говоримо о постављању мреже малих детектора свуда у свету, од брања преко складиштења до испоруке, у обзир мора да се узме утицај на начин пословања“, каже Винсент Петерс, оснивач и главни дизајнер компаније за истраживање вештачке интелигенције Inheritance AI, са седиштем у САД.
„Да ли ће и даље постојати компанија ако треба применити и одржавати ову технологију?Да ли ће руководство ланца снабдевања заиста да је примени? Да ли ће бити марже?“
У међувремену, још један стручњак за АИ, Кјел Карлисон, који ради за лабораторију Domino Data Lab, са седиштем у Сан Франциску, каже да би било потребно сложено прецизно подешавање електронских носева за сваки појединачни објекат где се користе.
„То је изузетно тешко урадити у индустрији која није позната по прихватању нових технологија“, наводи он.
Међутим, овакав скептицизам не обесхрабрује поједине предузетника.
На Новом Зеланду, компанија Scentian Bio каже да је копирала антене инсеката како би развила своје „биосензоре“.
У ту сврху су направили копије протеина инсеката и уградили их у њихове мирисне сензоре.
Ендру Кролчек, оснивач и главни за технологију у компанији, каже да су захваљујући овој биотехнологији, њихови сензори „хиљаду пута осетљивији од псећег њуха“.
„Можемо да користимо ову технологију засновану на биосензорима дословно свуда – за контролу квалитета хране и укуса, откривање патогена у храни, хитру неинвазивну дијагнозу болести, одрживу пољопривреду, и праћење животне средине и здравља“, додаје.
Извор: bbc
