Алпиниста из Горске службе спасавања Бојан Марић каже за „Време“ да многи људи планинаре у жељи да „ураде све за добру фотографију“, да прескачу основне обуке што може водити у смрт Планинаре у региону су потресле две трагедије које су се десиле у понедељак и уторак, а укупан биланс је троје погинулих и седморо повређених алпиниста. Прво је дошла вест из Албаније да је погинула планинарка из Хрватске, док је троје српских планинара повређено. Како је наведено, Горска служба спасавања у Албанији спасила је седморо планинара, од чега су четири пореклом из Хрватске, а троје из Србије. Једна особа је погинула, а како се открива, у питању је научница из Осијека. Након Албаније, стигле су трагичне вести и из Словеније. Наиме, на подручју планине Триглав на Јулијским Алпима пронађена су тела двојице мушкараца који су држављани Србије. Њихова тела пронађена су током претраге терена полицијским хеликоптерима, после нестанка планинара у суботу, пише словеначко „Дело“.
Према наводима словеначке агенције СТА, реч је о 33-годишњем и 42-годишњем мушкарцу који су у суботу ујутро кренули на планинарење, али су на висини од 1.600 метара пали и погинули на лицу места. Према писању словеначког „Дела“, у акцији спасавања је учествовала и Горска служба спасавања Словеније.
„Субјективна грешка узрок трагедије на Триглаву“ Бојан Марић из српске Горске службе спасавања, упозорава за „Време“ да многи нису свесни да веома лако може доћи до несреће. „Трагедије на планинарењу су комбинација фактора. Оне се дешавају и у развијеним земљама. Природа је таква да се нагло преокрене време и да планинари не могу да ‘прочитају’ ситуацију. Е сад, у овој конкретно ситуацији на Триглаву, где су страдала два момка, колико сам читао и видео – у питању је субјективна грешка. Наиме, постојао је и трећи алпиниста са њима, који је одустао – јер је најављено константно лоше време у више временских прогноза. И ту можемо да кажемо да је у питању врло субјективна грешка“, указује Марић. Предочава да прогнозе умеју да варирају, али уколико више прогноза покаже лоше време, планинари не треба да праве пропусте и да се оглушавају о упозорења. „Погинули на Триглаву вероватно нису истражили ни прочитали какво је било време претходних дана, јер је од отопљења дошло до наглог захлађења и падавина. О озбиљности ситуације говори чињеница да њима Горска служба спасавања из Словеније није могла ни да приђе одмах када је несрећа пријављена, већ дан и по или два након тога. Морали су да сачекају, путеви су били затрпани, лоша је била видљивост па ни хеликоптери нису могли да полете. И све те чињенице указују на лошу процену планинара“, наводи Марић.
Додаје да он није познавао погинуле, али каже да је о једном од њих чуо да је у питању веома искусан планинар са много освојених врхова преко 2.000 метара надморске висине. Значај обуке и течајева о планинарењу Марић саветује да сви који желе да се баве планинарењем савладају потребне обуке и течајеве, и да не буду самоуки, јер од тога некада зависи живот.
„На течајевима човек постепено слаже знање. Оно се добија наравно и искуством, али се без обуке прескачу поједине важне ствари“, примећује саговорник „Времена“. Коментаришући „експлозију“ броја планинара у последњих неколико година, он подсећа да је добрим делом за то заслужна корона, јер се у то доба умногостручио број оних који су кренули са том активношћу. Међутим, указује и да су се и раније спорадично дешавале несреће, као и да у Земуну постоји улица посвећена планинарима који су страдали на Височици у Босни. За тренутну ситуацију и повећању броја оних који би да се баве алпинизмом заслужне су или криве – друштвене мреже. „Људи се упуштају у велики ризик и спремни су да ураде све за добру фотографију“ „Са короном и друштвеним мрежама је све то попримило друге размере. Људи су спремни да ураде све за добру фотографију. Без икаквог знања и преџнања се упуштају у велики ризик. Посебна ствар је што људи након што виде неког познаника да је направио добру фотографију на друштвеним мрежама желе да ураде исто то, а често и боље од тога. И деси се инцидент, па и трагедија. Људи преко телефона добијају привидну могућност да свако може лако да уради доста. А не може“, наглашава Марић.
Апелује на све који воле планинарење да поштују основну обуку коју организује Планинарски савез Србије и бројна планинарска друштва, јер она није скупа, а може много тога да се научи.
„Препоручујем и да људи мало сузбију его. Да ако не желе да заврше основне обуке, да се бар добрано информишу преко људи који имају неку школу и искуство. Пре одласка на планину обавезно је прочитати све о њој, то нису само фотографије, изучити временске прилике, и да се не оде на планину без икакве припреме. У доба интернета се лако може доћи до информација. Човек може и мора да се припреми за оно шта га очекује. Не треба потцењивати места на којима нисте били“, закључује Марић.
Извор: Време
