Амерички интернет-гиганти отпуштају на хиљаде радника. Са отказом, многи од њих губе и визу за САД. Пре свега људи из Азије тиме су суочени са животним проблемом.
После две и по године дошао је крај за Суџату Kришнасвами у компанији Твитер. Она се на мрежи ЛинкедИн пожалила због отказа. Додала је да је волела посао и колеге, и била поносна на оно што је урадила. „Нажалост, послодавац није узвратио ту љубав.“
Мета (Фејсбук), Твитер, Сиско, Лифт – амерички интернет-дивови масовно режу трошкове радне снаге. Према датотеци отказа лаyоффс.фyи, америчке ИТ-компаније су само у новембру отпустиле око 46.000 људи.
Незгодна виза Х-1Б
Откази теже погађају стране држављане, од којих већина има визу са шифром Х-1Б. Она подразумева да се послодавац може променити, али се без посла сме бити најдуже 60 дана. Ако се нови не нађе у том року, особа мора да напусти САД.
„Овакав талас отказа још нисам доживео“, каже Махир Насир, њујоршки адвокат који се бави радним правом. Kаже, последњих седмица му се јављају бројни бивши запослени Мете, Твитера или Амазона. „Посебно много њих потиче из Индије или других азијских земаља.“
У IТ-сектору има толико Азијата јер у САД иначе влада мањак ових стручњака. Уосталом, виза Х-1Б се и издаје само онда када послодавац докаже да на домаћем тржишту рада нема незапослених стручњака истог профила.
Суџата Kришнасвами такође је годинама могла да се ослони на глад америчког ИТ-сектора за радном снагом. Након више година код произвођача рачунара Дела, и кратког боравка у консултантској фирми ПwЦ, до Твитера је дошла у мају 2020. године.
„Даноноћно сам радила да за кориснике развијем важне функције заштите података“, пише она. Чак и трудна, додаје, „телом и душом се залагала да Твитер испуни обећање о сигурности и заштити података“.
Отказ почетком новембра је затекао неспремну и оставио у шоку. „То што имам Х-1Б визу само погоршава ситуацију.“
Трка са временом
У правилу људи са овом визом могу до шест година да раде у САД. У том периоду преко послодавца конкуришу за Зелену карту. Али, када остану без посла, остају и без шанси за ту чувену Греен Цард, то јест дозволу боравка.
Виза Х-1Б даје могућност да се у САД купи некретнина. „Многи запослени са овом визом бораве у САД годинама. Многи су већ пустили корење“, каже Џулија Гелат, аналитичарка Института за миграционе политике.
Пријатељства, или чак школовање деце која су се одомаћила у САД – све то се доводи у питање губитком посла. „Веома оптерећује сазнање да се кроз 60 дана мора наћи нови посао или се мора напустити земља“, каже Гелат.
Додуше, поједине фирме покушавају да продуже тај рок од 60 дана. Платформа за превоз путника Лyфт држи људе пар седмица дуже на платној листи, иако не раде. Амазон даје људима прво 60 дана времена да у оквиру компаније нађу друго радно место, пре него што збиља буду отпуштени.
Друга могућност је да се тражи виза за посетиоце, која даје највише 180 дана. У том периоду не сме да се ради у САД, али може да се тражи посао. Но, посебно Индијци имају слабе шансе да на брзину добију такву визу.
Јер, огромна је гужва у америчким конзулатима у Индији. Рецимо, ко хоће да у Њу Делхију поднесе захтев за визу да посети САД – мора да чека 984 дана док добије термин у конзулату. Ако се сада пријави, доћи ће на ред у августу 2025. године.
У Индији међутим многи с надом гледају на талас отказа у Америци јер се надају повратку својих стручњака у домаће фирме. Kако пише Харш Јаин, први човек индијске софтверске фирме Дрим Спорт, повратници могу помоћи „да се искористи огромни потенцијал за раст Индије у деценији пред нама“.
Извор: dw
