Ознака: Умјетност

Даниловград домаћин тријенала скулптуре малог формата

Пише: Јелена Контић Прво Тријенале Балкана скулптуре малог формата отвара се данас у 17 часова у Умјетничкој колонији…

Милош Лалатовић: Џексон Полок, кад је умјетност била игра

Пише: Милош Лалатовић Један од најзначајнијих америчких сликара апстрактног експресионизма јесте  Џексон Полок. Човјек, чије радове одликују неодређене…

Бертолд Брехт: Посета код прогнаних песника

Превод: И. Ивањи Када у сну ступих у колибу прогнаних песника, Која је одмах до колибе са учитељима…

Анђелко Заблаћански: Пет песама

Пише: Анђелко Заблаћански   Моја поезија Твој ритам је роса у сва праскозорја Што обасја брдо незаспалих снова…

Шекспир између Хамнета и Хамлета

Пише: Дејна Стивенс У јесен 2024. године, моја ћерка, студенткиња прве године драмских уметности на Џулијарду, одлазила је…

Франсоа Вијон: Велико завештање

Пише: Франсоа Вијон и Станислав Винавер Дело Франсое Вијона остало је до данашњег дана загонетно. Историчари књижевности сматрају…

Човек радости

In memoriam: Николај Кољада (1957-2026) Николај Кољада, драмски писац, редитељ, глумац, позоришни педагог, један је од свакако најизвођенијих…

Дневници Борислава Пекића: „Говорим без резерве све што мислим о свему“

Пише: Соња Томовић Шундић У простору дневничке прозе Пекић је остављао аутопоетичке записе, судио о умјетности и књижевности,…

Писмо пријатељу Американцу (Из књиге „Кјешловски“ изблиза)

Издавачка кућа RedBox објавила је недавно књигу Кјешловски, Изблиза ауторке Катажине Сурмјак-Домањске (превод Анђелија Јочић) која представља интригантну збирку интервјуа,…

Слободан Владушић: Крај књижевности

Пише: Слободан Владушић У тренутку када књижевност постане роба, која се ипак вреднује по томе колико се продаје,…

Поезија која опстаје: Шаламов о Осипу Мандељштаму

Пише: Душан Опачић Есеј Варлама Шаламова о Осипу Мандељштаму представља једно од најдубљих сведочанстава о судбини руске поезије…

Антон Павлович Чехов: Волођа велики и Волођа мали

Превео: Александар Терзић — Пустите ме, хоћу сама да терам! Сешћу поред кочијаша! — рече сасвим гласно Софија…