Како ће изгледати чувени филм „Балкан Експрес“ као представа која се припрема у Позоришту на Теразијама, због чега наши људи који живе у Канади жељно очекују извођење „Успомена Саре Бернар“, али и зашто некад плаче од радости, теме су о којима је чувена глумица Тања Бошковић, уз јутарњу кафу, причала Марији Миљевић Рајшић.
Гумица Тања Бошковић, која је члан Савета Фестивала у Херцег Новом, након 37. издања, присетила се његовог покретања.
Недостају ми сви они људи који су почињали овај фестивал, као и ја. Ако се сећате, не знам ни да ли сте били рођени тада, на првом фестивалу ја сам водила фестивал. Жмукић је дошао у двориште овде, ја недалеко станујем, и рекао: „Хоћеш да водиш, отвара се фестивал филмске режије?“ „Хоћу.“ Буквално на улици, на сокаку том парчету Херцег Новог који се зове Уличица заљубљених рибичица. То је нешто што сам ја смислила себи за весеље.
Са представом „Сара Бернар“ ускоро крећете на велику турнеју.
Дејан Ђоновић, мој партнер и ја, са „Успоменама Саре Бернар“, путујемо у Канаду на велику турнеју. Играћемо шест представа на обе обале. Идемо Торонто, Киченер, Отава, ова ближа обала нама, а онда се селимо у Калгари, Едмонтон, и не могу да се сетим. Шесту представу ћемо одиграти.
То је крај септембра, почетак октобра. Ја сам пресрећена јер ће нас гледати Марелова, ћерка писца, која је наследница права.
Ускоро се враћате у Београд и тамо Вас чекује много обавеза. Чујем да се нешто лепо припрема у Позоришту на Теразијама.
Почиње да се ради мјузикл „Балкан Експрес“. Толико сам срећна због тога. Добили смо права, сва права које је требало да добијемо. Сад ће да се прави велика аудиција за младу Лили, пошто имамо две поделе у овом мјузиклу. Лили, у старијој подели игра Јелена Јовичић, анђеоска глумица и чаробан певач и играчица и све што треба. Она је велика дива.
Никола Којо треба да одигра оно што је некада играо Гага у филму. Млађи Андрејевић треба да игра оно што је некада играо Бора у филму. А ја ћу играти оно што је некада Оливера играла у филму – Tетку ћу играти и толико сам срећна због тога.
Цео живот посветили сте глуми и иако сте у пензији и даље активно играте. Шта је оно најважније што Вам је глума дала? Шта је глума заправо за Вас?
Начин да преживим. Да преживим овај живот и да га проживим суштински и дубоко и озбиљно. Знате, ако јутро почнете књигом, и тако увек, књигом, неким добрим размишљањима, не мора бити ништа епохално, може бити заиста на тему овог данашњег дана, ништа друго, али добрим мислима, радошћу, то је глума. То је глума, то је припрема, ја се целог живота припремам за то, али све што мислим, све што сам видела у животу, све што сам осетила, све што сам сањала, сваки мој сан, то је глума.
Вама године као да ништа не могу, у чему је тајна?
Вера. Вера је најважнија. Али са друге стране, ако нам је Бог већ дао веру, односно радост и љубав, Ми морамо да се добро потрудимо да то однегујемо. Лако је уживати у бесмислу. Много је теже проналазити смисао сваког тренутка, сваког дана. Теже је, али је лепше.
И стварам радост и имам утисак да је све то дар од Бога. Да је чак радост коју, кажем, немам памети, али имам радости у нарамцима и више него што заслужујем. Често не могу ни да поднесем толику радост, онда плачем.
Са таквим искуством, како би гласио Ваш животни мото?
Пусти себе на миру и радуј се Господу.
Извор: РТС
