Пише: Јован Џоџо
У организацији Арт клуба „Прво писмо“ и Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори у Никшићу је представљен зборник радова „Свијет се из чуда обнавља“ посвећен цјелокупном стваралаштву књижевника Милутина Мићовића.
Зборник радова „Свијет се из чуда обнавља“ представљен у оквиру 54. књижевних сусрета „Пјесничка ријеч на извору Пиве“, доноси 28 текстова угледних аутора, који из различитих углова, од поезије, прозе, до есеја, сагледавају Мићовићев опус,
Предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, професор Душан Крцуновић, истакао је да пјесништво Милутина Мићовића карактерише сложен симболички свијет, утемељен на античкој филозофској мисли и јудео-хришћанској духовној традицији. Посебно је издвојио циклус пјесама о „Нули“, оцијенивши га као поетски дијалог са религијом, филозофијом и науком.
„Мићовић користи симболе, из класичне и библијске космогоније: свјетлост, огањ и огњиште, или ватра, ваздух, земља и вода, дакле стихије од којих је саздан свијет. Космогонско овладавање стихијама је чудо поетског језика и стваралачке ријечи, из чега слиједи увид да су стварање свијета и човјеково спасење тијесно повезани. Будући да је космогонија чин агона или борбе, а само пјесништво продужетак стварања, Његошев диктум, „нека буде борба непрестана“, заповијест је своје врсте коју Мићовић слиједи у свом стваралаштву. Гледано у цјелини, његово стваралаштво одликује агонални менталитет који долази до ријечи у поетским и прозним дјелима с којима се упушта у обрачун са стварношћу, савременим друштвеним аномалијама, декаденцијом и нихилизмом, између осталог, у циљу очувања српске културне традиције, духовности, језика и идентитета. О свему томе свједочи циклус пјесама о „Нули“ из збирке „Дан Ноћ“, која је привукла нарочиту пажњу аутора у зборнику радова о његовом дјелу. Тим пјесмама Мићовић се укључује у древну причу загонетном броју с којим битку воде религија, философија, математика и физика, а онда и поезија”, казао је Крцуновић.
За проф. др Радмила Маројевића, Мићовић је један од ријетких савремених настављача Његошеве мисли.
“Милутин Мићовић је књижевник – његошолог, упоредио сам га са Стефаном Митровим Љубишом. Међутим постоји једна изражена важна карактеристика и разлика, Стефан Митров Љубиша, узима Његошеве стихове, фразеологију, али оба припадају истој епохи. Док се код Милутина Мићовића, појављују Његошеви стихови, али у другој епохи, осјећа се нови стил и врхунска надоградња“, истакао је Маројевић.
Књижевник Веселин Матовић сматра да овај зборник има посебно мјесто у валоризацији Мићовићевог рада, истичући да се иза „парадоксалне једноставности“ његовог израза, крије изузетна мисаона слојевитост.
“Овај зборник је напросто, пасош за улазак Милутина Мићовића у историју српске књижевности. Ово кажем, узимајући у обзир, обим и озбиљност радова и ауторитет аутора тих радова. У зборнику је 28 радова, чији су аутори академици, професори универзитета, пјесници, књижевни критичари, најпозванија имена у српској књижевности за питање поезије и књижевног стваралаштва. Мићовићева поезија је специфична, врло читљива и јасна. Али ту се крије један парадокс, у тој јасноћи и читљивости, имамо богатство значења и слојевитости. Академик Јован Делић, у уводном тексту зборника „Свијет се из чуда обнавља“ Мићовићеву поезију формулисао је као „загонетну једноставност „, а ја бих је назвао другачије „парадоксална једноставност“. Јер парадокс и оксиморон, су двије фигуре, два средства, којима се Мићовић изражава. Он не користи много ни метафоре, стилске фигуре, класичне пјесничке и визуелне слике, него се базира на етимологији и семантици. Мићовићева, свакодневна, засићена ријеч, у контексту његовог израза, проговара неким новим садржајем“, оцијенио је Матовић.
Модераторка и предсједница Арт клуба „Прво писмо“ Сава Радуловић подсјетила је на Мићовићев немјерљив допринос културном животу Црне Горе, нагласивши његово недавно представљање француског превода Његошеве „Луче микрокозма“ на Сорбони у Паризу.
„Можемо слободно рећи да је стваралаштво Милутина Мићовића, утемељивача најважнијих догађаја у Црној Гори, Дана Светог Василија и дана Његошевих и покретача најважнијих трибина на јавној сцени Црне Горе, 90-их година, остало, скоро па, непрочитано, и наравно мало тумачено. Међутим, у последње вријеме, скренута је пажња на његов цјелокупан рад. Вјерујем како је то случај свих издвојених писаца. Зато овај зборник представља свеобухватан приказ Мићовићевог опуса сагледан кроз критичке текстове и анализе бројних аутора. У свом дјелу „Писма из Уранополиса“ Мићовић има једну мисао која каже: „Тешко прочитаним књигама и прочитаним људима, на њих више нико не окреће главу”, истакла ја Радуловић
Мићовић је током вечери казивао стихове, додатно приближавајући публици слојевитост и сензибилитет свог поетског свијета.
Промоција је окончана оцјеном да зборник „Свијет се из чуда обнавља“ представља значајан допринос цјеловитијем сагледавању и тумачењу Мићовићевог опуса, који тек у новије вријеме добија заслужену пажњу.
Извор:РТНК
