Елементарна политичка мудрост налаже да коалициони партнери никако нису смјели допустити да се ситуација отргне контроли, а, нарочито, да она постане предмет, за Владу, врло неугодне медијске пажње
Kада год одређено неслагање не може да се ријеши интерно у четири зида, већ о читавој ствари почну да распредају комшилук и комлетна чаршија онда обично настаје проблем. Ово правило нарочито важи у политици која премда јавна делатност, суштински је сва саткана од деликатних активности, по правилу ван радозналих погледа и домашаја шире јавности.
Управо то је оно чему публика у Црној Гори свједочи последњих дана (и мјесеци) када је посриједи неслагање на релацији ПЕС – Демократе поводом питања избора првог човјека црногорске полиције. Елементарна политичка мудрост налаже да коалициони партнери никако нису смјели допустити да се ситуација отргне контроли, а, нарочито, да она постане предмет, за Владу, врло неугодне медијске пажње.
Двије партије које од почетка представљају окосницу црногорске Владе, ово нарочито нису смјеле дозволити зато што је низом погрешних потеза креиран амбијент у коме би условна „побједа“ једне стране истовремено значила и (јавно) понижење оне друге. Зато је морало бити довољно политичке мудрости да се моментално стане у тренутку када је читава ствар добила медијски карактер.
Данас, нажалост, свједочимо потенцијалном зачетку јавне конфронтације која пријети да прерасте у отворени сукоб. Ово је нарочито важно стога што се сваки елементарно коректан и здрав однос, било да се ради о индивидуама или партијама и организацијама, темељи на двије базичне компоненте, а то су — повјерење и поштовање.
Након оптужби, које потписује комплетан посланички клуб Демократа, да је дио владе за в. д. [директора] Управе полиције изабрао кадар Веселина Вељовића, чини се да повјерења све мање, а зна се да недостатак повјерења нужно повлачи и дефицит оног другог. Уколико би ПЕС узвратио сличном или истом мјером, веома брзо би се дошло у ситуацију у којој би позиција актуелне Владе била неодржива.
Са аспекта посматрања политичких процеса ово је веома лоша вијест за Црну Гору, јер су нестабилност и губитак времена посљедње што је земљи потребно у тренутку када постоји реална шанса да се њен европски пут коначно убрза. Истовремено, то би послало снажну поруку о неодговорности и недораслости политичких елита које су након 30 година коначно смијениле ДПС.
Друга важна порука гледе магистралних политичких процеса била би да се клатно од првобитно чврсте окоснице Владе коју су чиниле ПЕС — Демократе, полако помјерило ка линији ПЕС – ЗБЦГ. Међутим, у датом политичком контексту све то јесте од мањег значаја. Јер, како тренутно ствари стоје, започета је игра са епилогом у ком су сви губитници, а нарочито грађани Црне Горе.
Небојша Поповић
