Јеврејски бол постоји, и велик је, али је бол што га осјећају сви муслимани под небеском куполом – планетаран Нисам ни Јевреј, ни Агарин потомак, па да ме се поновљење сукоба између Аврамовог сина Исака и Исаковог потомства са Исмаиловим потомством тиче – јер су ова двојица, Исак и Исмаил, браћа по праоцу Авраму – али ме се као хришћанина и те како тиче јер је сукоб ове двојице браће управо библијски и може довести до конца свих нас којима је Аврам праотац. И оних којима није. За који су андрак Србија и Црна Гора потрчале да стану на страну Израела у сукобу који је медијском куполом прекрио украјинско плаво небо и жуто жито, геополитички ће га враг знати. А стале су, обје, не треба гатати, по диктату.
Кад се двојица од тројице браће свађају, трећи или ћути, или мири. А ми смо стали на страну Израела, јер су наше владе нејаке, земље презадужене, отуд и несамосталне. Чине шта им се каже, тј. нареди, што је понижавајуће за зреле државе које се хвале, када периодично дођу каква годишњица или избори – како су самосталне и суверене, или како – као у црногорској химни – „никад не спознаше, срамотнога ропства ланце“. А земље су нам до гуше у ланцима Колективног запада, с одумирућим школством, здравством и запосједнутим судством. Спознале су срамотнога ропства ланце, још како. Колико су од 24. фебруара 2022. у жижи биле вијести из Украјине, сада су то вијести из Израела. Роје се кључне ријечи: Газа, цивилне жртве, џамија Ал Акса, Купола на стијени, Зид плача, Хамас, Хезболах, Иран, трећи свјетски рат, дакако, Русија и Кина… Вагајући ни по бабу ни по стричевима, јеврејски бол постоји, и велик је, али је бол што га осјећају сви муслимани под небеском капом – планетаран.
Толики је да га и ја осјећам, као трећи брат, признавала ме прва двојица за брата или не.
Којом се то иконичном сликом планетарни бол муслимана спрам онога што се дешава цивилима у Гази као највећем свјетском концлогору, најнасељенијој територији, а без воде, струје, хране и интернета, може да види? Постоји та фотографија, да ли Палестинца, око 15 година старог, који некоме салутира и има траку преко главе с натписом на арапском. Постоји и снимак, на коме се исти дјечак-младић види сада како пјева пјесму Селам ел Махди, својеврсну химну свих муслимана. Пјесма се пјева у многим земљама арапског и не само арапског свијета, на масовним скуповима, у религијском заносу, са истим жаром – устима и мушкараца и жена, дјеце и одраслих. Довољно је укуцати Salam Ya Mahdi и чути. Стати па гледати.
Шта то пјевају муслимани широм свијета и о чему пјесма казује? Махди је есхатолошки спаситељ који ће се појавити, и у зависности од тумачења, владати између пет и деветнаест година, а прије Судњег дана. Биће онај који ће ослободити свијет од зла.
У Курану се директно не помиње Махди, већ само у хадисима, односно Мухамедовим учењима која су прикупљена након његове смрти.
У многим предајама стоји да ће Махди доћи с Исусом (Иса) како би заједно поразили Ел Масиха ед Даџала, лажног месију или Антихриста.
Концепт Махдија није есенцијална доктрина, али је прихваћен и међу сунитима и међу шиитима. Дјечак који салутира и плаче сувим очима призивајући пјесмом онога који ће коначно окончати неправду, Ел Махдија, иконично је, понављам, лице сукоба. Младић пати на начин да не мрзи другу страну, колико људским осјетилима могу да ишчитам, већ што му је несносна неправда и што је жедан коначног мира. Мимична експресија је сва од туге, и наде, никако од жеље да се упадне у први кибуц и коље противник, онај брат са почетка приче. Шта о сукобу мисле Израелци који нису ционисти, већ јудаисти, ортодоксни међу Јеврејима, и шта су ционисти, а шта су пак јудаисти?
Пазимо… Данашњи Израел је ционистичка држава. Јевреји су стотинама година живјели међу Арапима, међу муслиманима, и док није било Уједињених нација да их заштите. Актуелни сукоб нема везе с религијом, мишљење је јудаиста. То је трик државе Израел и циониста да се добије подршка у првом реду западног свијета за постојање државе којој ортодоксни Јевреји не налазе оправдање, па су отуд сваке године гости у Техерану на Дан Кудса.
Дан Кудса или, званично, Међународни дан Кудса (Дан Јерусалима: Кудс је арапско име за Јерусалим) је годишњи догађај који се одржава последњег петка мјесеца рамазана, почев од 1979, када је Исламска Република Иран одлучила да почне да изражава подршку Палестинцима у борби против ционизма. Дан Кудса се одржава широм арапског и муслиманског свијета, са протестима против израелске окупације.
Јудаизам је религија која служи богу, хиљаде година стара. Ционизам је стар тек око 100 година и представља трансформацију религијског национализма у материјализам створен од стране нерелигиозних Јевреја, а нерелигиозност на овом нивоу иде руку подруку с Ел Масихом ед Даџалом, кога ће, ad finitum, побиједити Махди и Иса, по вјеровању муслимана. Дакле, ционистима је Израел геополитичка маска. Материјалном и медијском моћи, учинили су да сваког ко говори против њиховог дјела назову антисемитом, што је далеко од истине, јер су, по јудаистима, муслиманске земље заправо пријатељи јеврејског народа. У најгорем случају – толерантна браћа религијских неистомишљеника. Ционизам је политички и материјалистички покрет који нема легитимитет да постоји, мисле јудаисти. Генерисано се користи јеврејски идентитет да се направи раздор између Јевреја и муслимана.
Ево како у читалачко око долеће и врана из наслова… Од 7. октобра када је милитантни Хамас под мистериозним околностима из благо је рећи надгледаног Појаса Газе испалио ракете на Израел, само до почетка новембра страдало је 1.400 Израелаца и 9.000 хиљада Палестинаца. Само до почетка новембра 2023, ваља подвући, са много, премного недужне дјечице с исписаним именима на рукама, да их под рушевинама Газе могу идентификовати. Лидер Хезболаха (Либан) Хасан Насралах рекао је минулог петка да је „операција Хамаса Олуја Ал Акса изазвала безбједносни и психолошки земљотрес у Израелу“, те додао да би он могао имати „стратешки утицај на будућност тог ентитета“.
Насралах очекује да ће слике унесрећених цивила и незапамћен број убијене дјеце у Гази утицати на јачање антиизраелских и антиамеричких осјећања кад и на позицију Хезболаха, чији је кључни партнер и спонзор Иран, можда чак и главна мета (тренутног) сукоба чије ширење само Бог може да спријечи.
Из медијски скрајнуте Украјине враћају се израелски специјалци да помогну властитој држави, премда Русија не напредује колико би се очекивало по територији која је канда остала без западне војне помоћи, што тумачења компликује и на сад већ глобални ратни чвор баца плашт сумње.
Како било, сјетимо се да је папа Франциско с двоје деце, јануара 2014, на почетку рата у Украјини, с ватиканског балкона пустио два бијела голуба мира. Првог је одмах, пред хиљадама људи на Тргу Св. Марка, напао галеб. Другог је голуба, коју секунду касније, убила врана. С прољећа ове године један је видео постао виралан. На њему се види како се нека ел врана веома труди да с врха јарбола скине израелску заставу. И то јој полази за руком, иако од оруђа има само кљун. Данас све може да буде дипфејк, па и врана која скида заставу, чак и изјава израелског новинара који је снимио видео: „Бог нам несумњиво нешто наговјештава, само нисмо сигурни шта.“
Никола Маловић
Извор: Печат
