Наука казује да би човјек, без обзира на пол, данас могао да добаци до 120 година ако би пио чисту воду и хранио се храном коју није дотакла никаква хемија. Ово је текст за све оне који ове године пуне 18. Мај је мјесец у коме се официјелно, матурским испитом, ријека младих улива у море одраслих
Драга душо, У доба Старог завјета људи су живјели преко 900 година. Након Потопа људски се вијек скратио, па се живјело све мање, прво до 400, а онда до 120 година. Наука казује да би човјек, без обзира на пол, данас могао да добаци до 120 година ако би пио чисту воду и хранио се храном коју није дотакла никаква хемија.
Дакле, од могућих 120 степеника, ти си се успела на 18. по реду, што те чини особом која се у тренутку док читаш, налази на врхунцу властитог живота. Тај успон ће тек сада кренути силовито. По животним законитостима трајаће – у зависности од параметара – туце година (питај неког колико година износи ова прецизна ријеч), што у почетку може да изгледа као права вјечност.
Најљепши и најинтензивнији дио живота треба провести мудро. Ваља осмислити циљ као рам за екстремну срећу. Неко сања о петоро дјеце, нека прижељкује каријеру. Оба су циља легитимна, уз овај опрез: живот без пуноће је сирот чак и ако се купа у парама. Стога није лоше имати вјеру у Бога. Вјера у Бога долази временом, премда познајем чак и дјецу која немају никакве дилеме да ли Бог постоји. Људи који вјерују, виде свијет у боји, за разлику од људи оба пола који на свијет и његове чари гледају у црно-бијелој техници, чак и кад су на дрогама.
Каже Павић, чувени српски писац, да „нема савета, и да свак пред собом мора да поједе свој пут као глиста“. Ипак бих се усудио и казао да је боље бити добар неголи бити зао, да је боље љубити него имати, и да имати – ма шта на свијету – нема без љубави. Не вриједи без љубави. Да би се до зацртаног циља дошло, потребно је здравље. Свака чашица, и сваки дим, и свака линија, и свака таблета, и свака паштета, и сваки сат иза поноћи… одузимају сате од загарантованог животног вијека од 120 година.
Желим ти да пронађеш – у тренутку када томе дође вријеме – душу у коју се до краја живота вриједи заљубити. Буди опрезна, јер ће се та душа временом мијењати, као и ти, па је потребно да нуклеарном енергијом приче (модерно се каже наратива) одржаваш љубав до конца. У почетку ероса је тијело, на врхунцу је прича, а кад ерос прође кроз сито живота, прича остаје, ако остане, као злато у златном Пеку. Можда не знаш данас сва значења ријечи, али ту је живот, научићеш. Драга душо, Мислиш ли да 18 година означава твоје пунољетство? С руком око оне ствари, зар то ниси постала у шеснаестој? Или прије? Пунољетан је човјек, тврде мудраци, кад му порасту зуби умњаци. Сачувај овај лист, јер га ваља прочитати најмање трипут. Још једном одмах, а трећи пут кад у будућности случајно налетиш на њега. Открићеш тада реченични код који ниси опазила ни током првог, ни током другог читања.
Никола Маловић
Извор: Печат