Свака зверка је показала свој траг

Тежња Београда да у коалицији буду ДПС, ДФ и СНП се напокон остварила кроз пројекат садашње Владе Дритана Абазовића.
Лидери ДФ су се напокон продали, и то масно- да су сигурно материјално пресрећни али политички празни- јер литијском народу више нису непотребни.

Што даље вријеме буде текло, то ће нам дешавања послије велике, али условне побједе над Монструмом 30. октобра 2020. године бити све јаснија.

Јер, све се претумбало, на своје полице поставило и коначно: „Свака зверка је показала свој траг“.

На примјер, већ сада је очито да су: урлик незадовољства, хаос и хистерија коју су направили медији из Србије против прве постдиктаторске Владе на челу са Кривокапићем, иако је њен стварни премијер и господар њене судбине био Дритан Абазовић, били последица очито несносне боли политичких кругова у Србији због смјене режима Монструма у Црној Гори.

Самим тим, већ сада можемо констатовати да је урлик медија Србије послије 30. октобра био само ехо болног урлика Мила Ђукановића, којег је допуњавао крик његових бизнис и политичких партнера који су сада на власти у Србији а који себе позиционирају, гле чуда- „политичким заштитницима српског народа у Црној Гори“!?

Још је интересантније направити паралелу понашања медија Србије до 30. октобра 2020. године и послије формирања нове Владе на челу са Абазовићем.

Наиме, до 30. октобра није се видјела подршка величанственим литијама у тим истим медијима, јер се врх Србије „није хтио мијешати у унутрашње ствари Црне Горе“!?

Послије формирања нове Владе- Абазовића, није се примјетила панична хистерија и напади на њу као што се то дешавало са Владом Кривокапића која је годину и по дана засипана „дрвљем и камењем“, али и пљувана од стране тих медија до утапања.
Неко ће помислити да је све то било плод случајности!?

Међутим, случајности не постоје!

Ваља се присјетити факта да је државни врх Србије много пута, у дугом низу година, тражио да политички Срби (Демократски фронт и СНП) уђу у Владу Ђукановића.

На пример, крајем 2013. године премијер Србије Ивица Дачић је „позвао политичке представнике Срба да уђу у Владу Црне Горе“, а да ствари буду интересантније откликнуо му се лично Мило Ђукановић и подржао ту идеју.

Да ли смо то заборавили, у свој петљавини усијаног и режираног „незадовољства Владом Кривокапића“?

Та Влада није била добра и снажна већ енергетски јако слаба, али и таква свакако је била много боља од свега лошег што ће тек услиједити?

Да би нам ствари биле кристално јасне, јер постоји општа тенденција збуњивања народа у Црној Гори, хајде да погледамо један текст који је објавио Радио Слободна Европа, 24.12. 2013. године, под насловом: „Шта је позадина Ђукановићевог позива Србима да уђу у Владу?“

У тексту пише да је премијер Србије Ивица Дачић „позвао Србе у Црној Гори да уђу у власт јер би то био најбољи начин да се заштите национални интереси Срба који живе у дијаспори“, с образложењем:

„Ми морамо да се боримо за српске националне интересе у Црној Гори а та борба се остварује тако што побјеђујете, што сте у власти“.

У тексту се даље каже сљедеће: „Премијер Мило Ђукановић у суботу је поновио оно што је потенцирао и уочи недавне посјете Београду – како би за Црну Гору било корисно да у њену Владу уђу политички представници Срба.

Његова Демократска партија социјалиста се, како је нагласио, није шалила када је позвала друге партије да уђу у владајућу коалицију“.

Потом су цитиране сљедеће Ђукановићеве ријечи: „Нијесмо се шалили, заиста желимо да ширимо коалицију јер мислимо да би то било у интересу Црне Горе. Сматрали смо да за почетак треба обновити ту идеју која је стара неколико година“.
Неколико година, вели, а текст је из 2013.?

Затим долази главно, гдје се у тексту наводи: „Са друге стране, Ђукановићева иницијатива о ширењу владајуће коалиције наишла је на конфузне одговоре унутар Црне Горе“, па се објашњава:

„Најприје је лидер Нове српске демократије Андрија Мандић одбио могућност да та партија разговара о уласку у Владу, што у изјави за Радио Слободна Европа понавља и функционер те партије и шеф посланичког клуба Демократског фронта Горан Даниловић: „Ђукановић шаље позив као да нас уводи у кућу Великог брата. Са НОВОМ, без обзира колико било тешко стање нашег народа и колико стање тешко било за нашу политику се тако не преговара. Ми да смо хтјели тако да се омаловажавамо и продајемо могли смо то давно да урадимо“, каже Даниловић.“

Потом иде дио текста о реакцији из СНП-а, са сљедећим освртом: „Спекулације како је Ђукановић заправо циљао на Социјалистичку народну партију ојачале су реакције из те партије која наводно одавно кокетира са Ђукановићевом ДПС. Најприје је реаговао шеф посланичког клуба странке Александар Дамјановић, који није искључио дискусију са Ђукановићем о како је рекао “начину на који ће разговарати“ и додао како ће у одлуци о томе саслушати став Српске цркве у Црној Гори.“
Дакле, ово што се сада дешава је политика врха Србије које је била у континуитету таква бар десет година гдје су с Милом Ђукановићем стално вођени преговори на тему прављења коалиције политичких Срба у Црној Гори с Ђукановићем као носиоцем политике политичког сатанизма.

Ђукановић се тога лако сјетио када се политички стрмоглавио.

Сигурно обратио Београду тражећи помоћ коју је одмах добио: моменталним урликом медија Србије против нове власти у Црној Гори, све с познатом смјехотресном оптужбом: „Нема Срба у Кривокапићевој Влади“!?

Тежња Београда да у коалицији буду ДПС, ДФ и СНП се напокон остварила кроз пројекат садашње Владе Дритана Абазовића.
Лидери ДФ су се напокон продали, и то масно- да су сигурно материјално пресрећни али политички празни- јер литијском народу више нису непотребни.

Челник ГП УРА је пристао на тај модел зарад очувања контролне и доминирајући позиције ГП УРА, добијања мјеста премијера- а све се то одиграло под будним оком амбасада Квинте које су то аминовале.

Дакако, невјешто скривена коалиција ДПС, ДФ и СНП ће временом постати потпуно нескривена, отворена јер је таква воља државног врха Србије и Мила Ђукановића.

Због успјешно завршеног посла, у Београду је недавно премијер Дритан Абазовић дочекан боље од иједног државника до сада.
Елем, ова прича и овај текст су важни за тренутно, али и даље објашњење узрока свега ненормалног што се дешавало послије 30. октобра.

Једно је сигурно, таквим својим потезима државни врх Србије је обурдао ДФ и СНП и смртоносно их политички вјенчао с ДПС.
Сада преостаје да им се деси заједничко политичко кремирање а њихов прах разбаца по небу „које нигдје није тако плаво“.
Све што се десило је уједно био свирепи и безочни покушај рушења политичких импликација литијског покрета, које нису одговарале званичном Београду.

Циљ је био потирања литијске побједе што је немогућа мисија јер литије и даље иду кроз вријеме, путујући у вјечност пуном снагом.

И на концу, тек сада можемо видјети који је колосални политички преврат и моћни историјски удар на оваплоћено зло направио упокојени Митрополит Амфилохије, мудрошћу побиједио и потом се побједнички преселио на небо!

Какве је силе против себе имао!

И ипак успио свргнути режим политичког сатанизма, тврдих међудржавних коалиција злих сила и њихових политичких слуга у Црној Гори које су дуго обитавале у опозицији да би се потом активирали „на прекидач“ и на краће вријеме, надајмо се, срушили велику условну побједу враћајући Монструма у сферу власти.

Ипак, „није вино ко што приђе бјеше…“!

Неће то моћи! Не, никако!

Војин Грубач

Извор: Фејсбук