Овај религијско медитативни, у неку руку и молитвени, а у сваком смислу ауторски филм, настао је према бестселеру „Петкана” његове мајке Љиљане Хабјановић Ђуровић
Ретки су, али постоје, медитативни и есејистички филмови стања чије ослонце не чине уобичајено пожељни сплетови драмских радњи с којима се лакше допире до гледаоца већ се ауторово хтење, унутрашња (за)мисао, порука или поука трансмитује сликом, а прима, прихвата и разуме отвореним срцем и душом. Један од таквих филмова јесте и „Света Петка – Крст у пустињи” редитеља, косценаристе, директора фотографије, монтажера и продуцента Хаџи-Александра Ђуровића.
Овај религијско медитативни, у неку руку и молитвени, а у сваком смислу ауторски филм, настао је према бестселеру „Петкана” његове мајке Љиљане Хабјановић Ђуровић (она је и косценариста и копродуцент), као филмска адаптација житија изузетно вољене и поштоване светитељке, као делимична интерпретација романа, додатно на самом почетку и крају подржана документаристичким сведочанствима о вековном трајању снажног и интензивног присуства култа Свете Петке у православном хришћанском свету, у српској верској и народној традицији.
Ђуровић нам приповеда о Петкани, жени рођеној у византијском Епивату (данашња Турска), потом и монахињи Параскеви, замонашеној у цариградској светософијској цркви, која је после ходочашћа у Јерусалим наставила свој живот провевши као испосница чак 40 година у Јорданској пустињи, уз молитвену спознају и Бога и саме себе и своје верујуће снаге. Ђуровићев фокус је управо на њеним испосничким, аскетским, пустињским годинама, на њеним свакодневним молитвама и борби са унутрашњим „демонима” и антихристовим атацима, на минималним сусретима са локалним бедуинским становништвом (остварено дугогодишње пријатељство са девојчицом Зајнебом) и на њеном истрајавању да следи пут богочовека Христа и потпуне духовне хармоније…
Ауторова замисао је компактна и јасна, његов филм плени стилским јединством и снажном аудио-визуелном структуром. И то јесу његови главни адути. И ако се рачуна по оном да „суштинске врлине извиру из љубави”, онда је јасно Ђуровићево филмско постигнуће. Он је на филмски неуобичајен начин отворио простор за одуховљен свет покретне слике, и кроз лик Петкане показао како човек тежи ка томе да стекне мир, љубав и врлину у себи, љубав према богу која се прелива на људе.
Са драмског становишта Хаџи Ђуровићев филм је минималистички. Постоји тај оптерећујући недостатак заплета, драмских радњи и сукоба, јачег емотивног развоја главног лика, чак и филмски атрактивније приче (једноличност се повремено „разбија” флешбековима из њеног световног живота)… Ипак, са значењског становишта, његов филм је пун душевног добра. Он није намењен само и искључиво православним верницима и религиозним људима већ свакој гледаочевој души која је жељна добра и размишљања о победама над сопственим слабостима. Петкана је жеђ своје душе препознала на време, још као веома млада (говоримо о десетом веку), посветила је свој усамљенички живот боготражитељству и хришћанску је мисао умела после да подели са људима. И на томе се ауторово задовољење негде и зауставља. Можда и зато што би све друго и другачије било знатно продукцијски захтевније и сложеније, а за то је потребнија много већа финансијска снага…
За тумача лика Петкане Хаџи-Александар Ђуровић је одабрао глумицу Милену Предић чија је појава и интерпретација и издашна и посвећена и у задатим оквирима баш успешна. У споредним улогама су: Милица Стефановић (улога демона), Филип Хајдуковић, Јадранка Селец, Данијел Сич, Бранислав Томашевић, Андреј Шепетковски, Младен Совиљ и врло добра Јорданка Мариам Амер у улози Зајнебе…
Како је Хаџи-Џуровићев „Света Петка – Крст у пустињу” и прва српско-јорданска копродукција, међу члановима екипе је и велики број филмских стваралаца и радника из Јордана, што се показало као успешно и добро. Визуелно је фасцинантна та Јорданска пустиња коју је камера у рукама самог редитеља овековечила за дуже памћење. И поштовања је вредно то вишеструко ауторско присуство у настанку оваквог копродукцијског филма…
Филм: „Света Петка – Крст у пустињи”, режија: Хаџи-Александар Ђуровић, улоге: Милена Предић, Милица Стефановић, Филип Хајдуковић, Данијел Сич, Бранислав Томашевић, Андреј Шепетковски, Мариам Амер… трајање: 123 минута, производња: Србија/Јордан, 2022.
Извор: Дубравка Лакић/politika.rs
