Шуковић и Ракоњац да уклоне са Јутјуба скандалозни филм „Свједок Божије љубави“

Ауторке Тања Шуковић и Снежана Ракоњац мораће да са Јутјуба уклоне свој скандалозни филм „Свједок Божје љубави“.

То је у пресуди од 14. октобра наложио Привредни суд, на основу тужбе Тома Бабовића, који је тужио ауторке документарца да су се у њему нелегално користили његовом композицијом из филма „Лавиринт 2002“.

Филм, у продукцији Телевизије Црне Горе, у којем се на најприземнији начин говори о блаженопочившем митрополиту црногорско-приморском Амфилохију и Српској православној цркви у Црној Гори, емитован је 18. фебруара 2020. на првом програму РТЦГ.

Јавни сервис (Фото: ИН4С)

Ироничног назива „Свједок Божје љубави“, за циљ је имао сатанизацију митрополита Амфилохија, кроз снимке са почетка деведесетих и разних скупова по Црној Гори и Цетињу, уз говор Жељка Ражнатовића Аркана, када су родоначелници данашњих „комита“ и „патриота“ прекидали скуп Црногорске академије наука и умјетности повицима „Није ово Србија“ и „Ристо сотоно“, желећи да прикажу да „свако зло“ у Црној Гори долази од Срба и из Србије. А као главног кривца виде у блаженопочившем архиепископу цетињском Амфилохију.

У тужби коју је поднио пуномоћник Бабовића, адвокат Владан Бојовић, предложено је да се Снежана Ракоњац и Татјана Шуковић изјасне да ли су преузеле композицију Бабовића из филма „Лавиринт 2002“ и уметнуле је у документарац „Свједок Божије љубави“ и да се, уколико то оспоре, спроведе вјештачење. Затражено је и да се пресуда објави на свим постојећим електронским медијима у Црној Гори и Србији.

„Такође се сматра да би у том случају РТЦГ била изложена великим финансијским трошковима. Држава неограничено солидарно одговара за обавезе јавног емитера. Ту исту норму поновио је и закон из августа 2020“, наводи се у тужби.

Наводи се и да Бојовић „у погледу уговора који су му уручени на данашњем рочишту цијени да су исти за тужиоца беспредметни“.

Адвокат Владан Бојић (Фото: ИН4С)

„Ово због тога што тужилац нема право и правну моћ да учествује и да има обавезу да зна ко је у одређеном овдје документу имао улогу ко да компонује, ко да „саставља“ музику, већ је за тужиоца једино релевантно како су тужени, тј. Јавни сервис и његови запослени, објавили ко је уредник Првог програма на којем је приказсн овај документарац, и ко су уредници ове мисије. То је спољна легитимација којом се представљају тужени и за тужиоца је једино, као и за свако треће лице, она релевантна, а тако је и са становништа закона. Како је Јавни сервис РТЦГ уређивао радне односе и улоге у било којим сферама радног ангажовања, то се заиста никако не може тицати тужиоца“.

Тужилац, додаје се, „једино зна да је повријеђено његово ауторско право и то у документарцу, који траје 26 минута, око 10 минута, да се та радња повређивање ауторског права могла извршити само са умишљајем и циљано“.

„Ауторско право створено је оног момента кад се конструише и први пут објави, а што је учињено 2002. године у филму ’Лавиринт’“, наводи се.

Бојовић је подсјетио да се Бабовић обратио СОКОЈ-у 24. марта 2021. и добио одговор 30. марта, „који је до те мјере експлицитан да искључује сваку разумну сумњу у супротно“.

„СОКОЈ чак цитира ’да није примио, ни одобрио захтјев за коришћење тужиочевих дјела и наведеној продукцији, а у захтјеву самог тужиоца се наводи да то дјело, документарац ‘Свједок Божје љубави-Амфилохије Радовић’, указује на то да наводи пуномоћника тужиоца да су уклонили предметни документарац са официјалног сајта и туженог са Јутјуб канала, а да им је познато да постоји такав снимак, постављен на Јутјубу од патриотско-комитског савеза, али да тужени са тим немају везе“.