U poslednje vreme razni stručnjaci u svojim izveštajima o globalnom razvoju znaju da se pozovu na Marksa i njegov citat: „Mašine su ne samo superiorna konkurencija čoveku već pored njih radnik u proizvodnom pogonu deluje kao višak. Mašine su najmoćnije oružje za suzbijanje štrajkova.“
Zašto su rečenice koje je Karl Marks napisao pre 150 godina analitičarima danas aktuelne? Odgovor je u činjenici da broj robota u globalnoj industriji rapidno raste. U nedavnom izveštaju Svetske banke navodi se da je na kraju 2016. godine širom sveta radilo 1,6 miliona robota, a da će do kraja 2020. godine taj broj dostići 2,6 miliona.
Kratka istorija robota
Robot je reč koju su svetu dali Česi, a koja je postala internacionalna, odomaćivši se u mnogim jezicima. Malo je poznato da se reč „robot“ prvi put javno čula 25. januara 1921. godine u Narodnom pozorištu u Pragu na premijernom izvođenju komada Karela Čapeka „R. U. R.“ („Rosumovi univerzalni roboti“), što znači da je ove godine obeležila jubilarni 100. rođendan. Radnja ove drame smeštena je u blisku budućnost u kojoj je kompanija „Rosum univerzal robot“ proizvela androidne sluge, koji ubrzo dižu pobunu i uništavaju čitavo čovečanstvo. Zajedno sa premijerama tog Čapekovog komada u Njujorku, Londonu ili Parizu, „robot“ je prodro u mnoge jezike, a čuveni češki pisac označen je za tvorca te reči, mada ju je izmislio njegov stariji brat Jozef, slikar. Upućeni preciziraju da je pisac obnarodovao reč „robot“ i pustio je u svetski etar.
Kada je Karelu jednog dana pala na pamet ideja za novo delo nikako nije mogao da odluči kako da nazove likove radnika koji su se u njemu pojavljivali. Požalio se zbog toga bratu Jozefu koji je, navodno, ne dvoumeći se, uz osmeh, sa kistom u zubima, promumlao: „Nazovi ih roboti“. Reč je bila prikladna i zbog toga jer je podsećala na ljudsko biće – mehanički čovek sa izvršnim zadacima.
Pitanje je koliko je ova priča istinita, ali je činjenica da je reč „robot“ inspirisana starom češkom reči „robota“, koja je nekada označavala ropski rad, a danas samo rad ili posao. Stari slovenski etimološki osnov reči „rob“ može se naći i u rečima koje označavaju ljudska bića kao što, recimo, rab znači rob, raba znači ženu ili devojku, rabe označava dete.
I za nekadašnjeg češkog premijera Vladimira Špidlu češko poreklo reči robot bilo je nepoznanica, sudeći bar prema zbunjujućoj situaciji u kojoj se našao prilikom posete japanskog premijera Junićiroa Koizumija Češkoj. Tada je, naime, specijalni gost, mali japanski robot Asimo, koji je sa Koizumijem došao na zvaničnu državnu večeru u Pragu, sve iznenadio odličnim znanjem češkog jezika, a posebno zdravicom: „Za prijateljstvo ljudi i robota“ – na šta predsednik češke vlade i drugi ugledni gosti u prvi mah nisu reagovali na odgovarajući način.
Podaci pokazuju da robot već uveliko istiskuje čoveka iz proizvodnog pogona. Najviše robota po radniku prisutno je u Južnoj Koreji, Singapuru, Nemačkoj i Japanu. Više od trećine robota angažovano je u automobilskoj, elektronskoj i mašinskoj industriji.
Mašine vs. ljudi
Motiv kompanija da angažuju robota umesto čoveka je jasan. Iako to iziskuje veliko ulaganje, mašina može da radi i po 18 sati dnevno, ne ide u toalet, nema pauzu, ne ide na bolovanje i godišnji odmor. Robot neće razmišljati da osnuje sindikat, obustavi proizvodnju i počne da štrajkuje. Dovoljan mu je samo redovan remont.
U kompaniji „Fonskon tehnolodži“, azijskom proizvođaču „Eplovih“ proizvoda, broj zaposlenih smanjen je za trećinu otkako su roboti ušli u njihov proizvodni pogon. Neke velike kompanije već koriste veštačku inteligenciju za procenu ugovora o kreditu, umesto da angažuju na hiljade službenika i pravnika iz kreditnog odeljenja. U ruskoj Sberbanci čak 35 odsto kredita odobrava se elektronski, a plan je da u narednih pet godina taj udeo dostigne čak 70 odsto. Roboti advokati u ovoj ruskoj banci ukinuli su čak 3.000 radnih mesta. Na spisku zaposlenih u „Amazonu“ trenutno je 120.000 robota i očekuje se da će se stopa rasta njihove zaposlenosti u ovoj kompaniji dramatično povećavati.
Roboti i tehnologija će širom sveta nastaviti da zamenjuju radnike. Zbog automatizacije proizvodnje broj industrijskih radnika u Velikoj Britaniji, kolevki industrijske revolucije, od 1990. do 2020. godine pao je za trećinu.
Ako je Srbija Treću industrijsku revoluciju preskočila, da li to može da bude naša prednost? Mi smo radna mesta u industriji ugasili mnogo pre svetske najezde robota u proizvodne pogone. Trenutni nivo proizvodnje kod nas je za blizu 40 odsto niži od prosečne proizvodnje iz 1990. godine, tako da ćemo uz taj trend na izlazak iz tranzicionog jaza morati da čekamo 2026. godinu. Tek tada ćemo dostići nivo proizvodnje s početka poslednje decenije prošlog veka.
Može li Srbija, onda, direktno da uskoči u Četvrtu industrijsku revoluciju, ako je treću već preskočila? U pokušaju preskakanja istorije mi uvek pokušavamo da preskočimo provaliju, i upadamo u nju. Kao što smo iz komunizma hteli da preskočimo direktno u kapitalizam, pa smo upali u provaliju i stigli u kapitalizam mančesterskog tipa o kome je pisao Karl Marks.
Novo industrijsko doba
Razvoj čovečanstva ubrzava se geometrijskom progresijom. Tehnologija će napredovati u okviru interneta stvari, veštačka inteligencija će raditi mnoge poslove koje trenutno rade ljudi, naša tela će biti toliko „haj-tek“ da nećemo moći da razlučimo šta je u nama prirodno, a šta artificijelno. Četvrta industrijska revolucija je već stigla.
Prva industrijska revolucija, krajem 18. veka, donela je svetu parnu mašinu i označila početak, do tada nezamislivog, ubrzanog razvoja. Sredinom 19. veka, uz primenu električne energije, svet je ušao u Drugu industrijsku revoluciju, koja je trajala sve do ‘80-ih godina kada je analognu tehnologiju zamenila digitalna i kada su kompjuteri i internet postali glavni pokretači društvenog, ali i industrijskog razvoja.
Faze između dve industrijske revolucije ranije su značajno duže trajale, između Prve i Druge prošao je čak čitav vek, međutim danas, svega 40-ak godina posle Treće, svet sigurnim koracima ulazi u Četvrtu industrijsku revoluciju koja je nadogradnja Treće, a karakteriše je fuzija tehnologija koje brišu granice između fizičkog, digitalnog i biološkog.
Pojam Četvrte industrijske revolucije prvi put je upotrebio Klaus Švab, direktor Svetskog ekonomskog foruma, 2015. godine.
Šta nam ona donosi? Presedan je što će ova revolucija promeniti nas. Četvrta industrijska revolucija promeniće ne samo ono što radimo već i to ko smo. To će uticati na naš identitet i sva pitanja povezana s njim: naš osećaj privatnosti, poimanje vlasništva, obrasce potrošnje, vreme koje posvećujemo poslu, slobodnom vremenu, način na koji razvijamo karijeru, negujemo svoje veštine, upoznajemo ljude i negujemo odnose sa njima.
Svedoci smo toga da je reč o globalnom konceptu digitalne transformacije koji ukazuje da ulazimo u novo industrijsko doba. Prethodne industrijske revolucije najviše su promenile način na koji radimo, dok će, čini se, ova poslednja uticati i na način na koji mislimo i umanjiti, ili pak potpuno ukinuti, jaz između ljudi i tehnologije.
Ostoja Vojinović je istoričar i publicista. Ekskluzivno za Novi Standard.
Ostoja Vojinović
Izvor: Novi Standard
