После објављивања, књига није имала нарочит успех. Тек деценијама касније роман „Сидарта“ Хермана Хесеа инспирисао је милионе људи да поставе питање о смислу живота. „Сидарта“ је прича о духовном путовању једног младића који има исто име као Буда. Радња се одвија у 6. веку у граду Капилавасту (данашњи Непал). Главни јунак романа је Сидарта, син брамана, хиндуистичког свештеника. Он је дакле припадао најугледнијој касти у Индији. Мада је у светим списима Сидарта пронашао много тога о души и бесмртности, желео је да сазна да ли заиста постоје људи који живе по тим законима. Инспирисан Будом који је одустао од целог краљевства, и он се одриче живота у луксузу и са најбољим другом Говиндом полази на путовање у потрази за смислом живота.
Слика „духовне“ Индије
Хесеов роман почива на тада раширеној романтичној, идеализованој слици Индије као духовног центра – упркос безбројних колонијалистичких напада на земљу. Све до данас се те представе о Индији одражавају у западној култури у одушевљењу јогом или у успеху књига и филмова снимљених по њима као што је „Једи, моли, воли“. У време Хесеа су по Индији путовали такозвани „индолози“ и о својим путовањима и истраживањима писали су књиге. „То има корене у немачком романтизму, у класичној Индији ’Веда’ и романтичном хиндуизму“, каже Џоти Сабарвај, доцент на германистици Универзитета у Делхију.
Херман Хесе је и сам кренуо у Индију 1911. – попут свог главног јунака и он је тада тражио смисао живота. Иако је одрастао у евангелистичкој породици у месту Кавл у Баден-Виртенбергу, њему је за ту потрагу Индија изгледала као најбољи избор, сматра германиста Мартин Кемпхен, који је тренутно на истраживачком раду у Индији, а објавио је низ књига о европским индолозима.
За Хесеа љубав према Индији није била помодарство, већ животна тема. Његова мајка је рођена на југу Индије као ћерка евангелистичког мисионара. Хесеов деда је тамо научио малајалам, језик којим на југозападу Индије говори 37 милиона људи, написао је речник и граматику тог језика.
Рођење „Сидарте“
Пошавши за Индију 1911. Хесе је намеравао да посети Јаву, Бали, Шри Ланку и јужну Индију. Добио је тешку стомачну инфекцију па није могао да из Индонезије дође у Индију. Кемпхен објашњава да су за Хесеа Индонезија и Шри Ланка већ припадали Индији, али је био разочаран јер није нашао своју идеализовану Индију. Према том германисти, Хесе је био уверен да се права Индија може наћи у „њеној филозофији, аскези, дубоком размишљању о животу“. Сматрао је, као и многи мислиоци на западу, да источна филозофија може избавити запад од духовне пропасти. И управо то жели да покаже романом. Зато његов лик Сидарта идеализује аскезу као пут до апсолутне и вечне истине.
Књига за контракултуру
„Сидарта“ излази у јесен 1922. На почетку то није била успешна књига. Неки критичари су је сматрали сентименталним кичем. Тек деценијама касније, када је Хилда Розенау превела књигу на енглески, а нарочито после настанка шездесетосмашког покрета у Америци, Европи и Азији, књига је постала изузетно популарна. Вудсток-генерација ју је прогласила култном књигом док је демонстрирала против рата у Вијетнаму и конзервативних вредности и сексуалног морала својих родитеља. „У целом свету то је постао роман контракултуре шездесетих и седамдесетих“, каже Сабарвај.
„Сидарта“ у Индији
„Сидарта“ је одмах по објављивању постао део наставног плана у германистичким институтима индијских универзитета. И у Индији је књига почела да се продаје добро после енглеског превода. А године 1972. амерички режисер Конрад Брукс је снимио филм по Хесеовој књизи у којем су глумили и индијски глумци. После оснивања Друштва Херман Хесе у индијској савезној држави Керала (2005.) књига поново доживљава бум. Преведена је на језике малајалам, пенџаби, гуџарати, урду, бенгалски и маратхи.
Духовна питања остају важна
Џоти Сабарвај каже да се свака генерација поново може идентификовати са Сидартом, „јер се у књизи ради о путовању појединца ка самом себи о његовом тражењу сопственог места у свету“. Он додаје да је то истовремено прича о изгубљеном сину, и мада је време радње смештено у античку Индију, многи млади људи који осећају стеге друштва препознају себе у тој причи.
Шездесете и седамдесете су била турбулентна времена и у Индији, нарочито због побуне маоистичког покрета наксалита. У студентским круговима „Сидарта“ је био популарно штиво. Према германисти Сабарвају, књига ће и после читавог века од објављивања указивати људима путеве ка откривању смисла живота: „Роман поставља питања која имају вечну релевантност, јер главна фигура, Сидарта, као аутсајдер посматра друштво да би открио смисао живота.“
Укратко речено: Сидарта представља људску потрагу за одговорима на велике мистерије живота: Зашто смо овде? Одакле долазимо, куда идемо? И Мартин Кемпхен се слаже с том констатацијом: „Духовна питања су увек релевантна, никада не губе на актуелности, јер нису повезана са одређеним тренутком људске историје. Зато су у том смислу безвремена, па тиме и ’Сидарта’.“
Извор: DW
