Da li će u Nemačkoj biti semafor koalicije? Ili će socijaldemokrate posle današnjih izbora radije u novi trojni blok primiti ideološki bliže kolege iz partije Linke? Ili nas možda očekuje veleobrt i do skora teško zamisliva saradnja demohrišćana i zelenih? Iako se najčešće govori o prvoj varijanti, moguća sa različita iznenađenja.
Izvesno je samo da Alternativa ostaje u opoziciji. Nemački anketari retko greše, pa se zato i pre održanih izbora jasno nazire koliko će ko glasova osvojiti. Otvoreno je, zato, pitanje raspodele mandata.
Kombinovani način biranja poslanika ostavlja prostor za određena iznenađenja. Istina mala iznenađenja, ali od njih može zavisiti i mogućnost sastavljanja većine. Ipak, mnogo više, buduća većina zavisiće od mogućnosti usaglašavanja političkih prioriteta i ciljeva buduće vlade. Čak i ako bude postojala matematička većina za neku od varijanti, to se uopšte ne mora ispostaviti kao ključno.
Šta iza sebe ostavlja Angela Merkel
Jer, iza Angele Merkel ostaje poprilično haotično stanje, u njenom poslednjem mandatu ne samo da se detektuju sve veće razlike u pogledima na određene probleme između stranaka, već i unutar političkih partija. Čini se kako nikada nije bilo više podela, a pozicija države u međunarodnim odnosima itekako je složena.
Dugo vremena, uspeh Angele Merkel dolazio je ne zbog činjenja, već zbog nečinjenja. Da li sada računi stižu na naplatu?
Nesumnjivo, Angela Merkel jeste ostavila dubok trag u nemačkoj politici. Biti kancelar u četiri uzastopna mandata nije mala stvar. Za to vreme Berlin se nametnuo za ključnog činioca EU. Politika Nemačke najčešće je predstavljala i politiku EU.
Međutim, ostaje upitno koliko će ta politika, ili ono što je od nje ostalo, izdržati test vremena!?
Bezbrižnije se živelo na jugoslovenskom prostoru za vreme Josipa Broza, ostvareni su značajni dometi u brojnim oblastima, Jugoslavija bejaše priznata u svetu, a „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“ ispratila je cela zemlja, na sahrani je prisustvovalo 209 delegacija iz tri četvrtine država članica tadašnjih UN, zatim međunarodnih organizacija, među njima i 38 predsednika i kraljeva, 10 premijera…
I? Da li je to značilo da će Jugoslavija opstati, a Titova politika preživeti? Pohvale Merkelovoj ne nedostaju, aplauzi na „otvorenoj sceni“ i isticanje velikih zasluga ne prestaju, priče o nespornom autoritetu zahvaljujući kojem je postala „lider Evrope“ trajaće još neko vreme, kao i (pre)naglašavanje njene uloge u kontinentalnoj politici na početku veka. Za mnoge Nemce ta stvar je i emotivnog karaktera. Ali, uprkos svemu tome, vrlo brzo, sve više i češće biće pokretane polemike i o drugom delu njene zaostavštine.
Zaostavština koja opterećuje
Političko nasleđe Angele Merkel su i mnoge stvari koje će opteretiti ne samo nemačku, već i evropsku politiku. Hoće li zbog toga EU završiti kao Jugoslavija? Merkelova je „širom otvorila vrata“ za milione migranata, time i polarizovala evropska društva, a zatim promenila strategiju i plaćala Turcima milijarde evra godišnje da ih zadržavaju na svojoj teritoriji. Dokle to može trajati i kakve će posledice u perspektivi imati?
Ona je Janukoviča stavila pred izbor „ili – ili“, usmeravajući ukrajinsku krizu ka neumitnoj eskalaciji, zatim mu obećala i „mirnu tranziciju“ koja se već sutradan pretvorila u krvava sukobljavanja na „Evromajdanu“. Logično, nakon toga su odnosi sa Rusijom pogoršani do te mere, da danas destabilizuju celu Evropu.
Sa Pekingom je dugo pregovorala o regulisanju ekonomskih odnosa, a zatim dopustila da se rezultat tih pregovora ne ratifikuje u Evropskom parlamentu, čak se i pridružujući antikineskim merama koje su smišljene drugde. Kako će EU realizovati planove o novom „velikom rastu“ u uslovima narušenih političkih odnosa sa Kinom?
Na Bliskom istoku, osim donekle u slučaju Irana, uvek i svuda je sledila SAD, od Iraka, preko Avganistana do Sirije. Zato je sada američki neuspeh ujedno i evropski, sa cenom koja će biti visoka i plaćana na rate.
Odnosi sa Amerikom – posebna priča…
Posebna priča je njena relacija ka Vašingtonu. Sve njene inicijative, preduzimane u cilju osiguravanja veće autonomije EU u odnosu na SAD i obezbeđivanja bolje pozicije za Nemačku završene su nepovoljno.
Ako je pre nje još i razmišljano, makar „polujavno“ i kroz „proturene“ dvosmislene formulacije u dokumentima EU o „evropskim bezbednosnim snagama“, nakon nje to više nije opcija. Nije ni moglo drugačije pošto je, ispostavilo se, američka NSA zajedno sa danskom vojnom obaveštajnom službom prisluškivala privatne telefone Merkelove i Franka Valtera Štajnmajera. Šta bi se desilo u bilateralnim relacijama da su to činili ruske ili kineske službe?
Deklarisana spoljna i bezbednosna politika EU ne može se sprovoditi bez NATO. Previše kriznih žarišta, izražene napetosti, bez „jake vojske“ tu se malo šta da oposliti. Pri tome, Trampova administracija instalirala je i inicijativu „Tri mora“ sa nedvosmislenim geopolitičkim akcentom, ali je tako poslata i poruka Nemačkoj vezana za energetsko povezivanje sa Rusijom.
Povezivanje sa Rusijom
Kao plus Merkelovoj navodi se završetak projekta „Severni tok“, što jeste značajno, mada treba imati u vidu da su pripremne radnje za gasovod započete još 1997. godine, da je zainteresovanost evropske, a pre svega nemačke privrede bila tolika da to niko nije mogao ignorisati, kao i da su američki ciljevi apsolutno nerealno postavljeni.
Gasovod je završen, ali su i Amerikanci učvrstili vojno prisustvo u istočnoevropskom pojasu. U takvim okolnostima, EU neće postati „nezavisan igrač“ u globalnoj areni. Koliko je takvom raspletu svojim grešakama i rđavim procenama doprinela Merkelova!?
Naposletku, i unutar stranke kojom je rukovodila iza Merkelove ostaje „loša atmosfera“. Prerano najavljeno povlačenje, protežiranje političara koji nisu mogli odgovoriti zadatku i slabo upravljanje unutarpartijskom krizom uticali su da se rejting CDU skoro pa prepolovi u donosu na neke prethodne izborne cikluse.
Nova većina u Nemačkoj formiraće se prema odgovorima na otvorena pitanja koja su ostala iza Merkelove? Kako urediti odnose sa SAD i koliku cenu plaćati zbog američkih neuspeha, dokle u saradnji sa Kinom, šta sa završenim „Severnim tokom“, gde su „crvene linije“ u Ukrajini i u kojoj meri se mogu „odblokirati“ razgovori sa Rusijom, da li se nastavlja dogovor sa Turskom i uopšte kako gledati na migrantsku krizu u budućnosti?
Pri svemu tome, u traženju odgovora mora se paziti i na stavove saveznika unutar EU koji su često i suprotstavljeni. Iza Angele Merkel ostalo je mnogo „znakova pitanja“. Toliko, da će to opteretiti ne samo formiranje buduće vlade u budućim nedeljama, nego i nemačku politiku u celini u budućim godinama.
Dušan Proroković
Izvor: Sputnjik
