Синоћ су на једној црногорској телевизији размијенили аргументе Владимир Јоковић и Рашко Коњевић. Овај политички „фајт” обиљежио је један детаљ.
Јоковић је, наиме, на свом радном материјалу цртао – „чртами и резами”, што би рекао онај тип с почетка словенске писмености прије иљаду година, када Словени још нијесу имали „писмена“ (слова).
Личио је Јоковић на ученика коме је Коњевић, узевши улогу строгог професора, предавао смртно досадну лекцију. Да ствари буду још горе по њега, Коњевић је запријетио да има питање на које Јоковић не може да одговори.
До краја обрачуна код Дражена, опасно питање нијесмо чули, али смо добили један суштински важан одговор: „Без ДПС-а Мањинска влада није могућа”.
Узалудна је била Јоковићева диверзија да се огради (Дританом) од чињеничног стања. Хтио је, али никако није успио да изговори ријеч што му је пјенила на уснама: „Ја нијесам издајник. Ево, питајте (се)…”
Croquis
