Дискусија на заседању Европског парламента 3. октобра није донела нову страст у расправу о догађајима од 24. септембра у Бањској, како што, по свему судећи, није заинтригирала превише европских парламентараца да учествују у њој.
Пише за Kосово онлајн: Драган Бисенић, новинар
Учесници су били углавном из Хрватске, Словеније и Немачке, двојица из Бугарске, док је учешће осталих било спорадично.
Водеће излагање имао је словеначки комесар Јанез Ленарчич. Тај наступ представљао је својевресни отклон од првих реакција које су дошле из Европске комисије. Он није уопште поменуо реч „тероризам“, нит је говорио о санкцијама против Србије.
Уместо тога, у његовом говору доминирао је позив за наставком дијалога. Он је позвао на што брже одржавање лојалних избора на северу Kосова и Метохије што је оценио кључним кораком за ублажавање тензија. Он, такође, није поменуо ни Заједницу српских општина као решење или као део решења за положај Срба на Kосмету, већ је у име ЕУ позвао „све политичке актере на свим нивоима власти, како на Kосову, тако и у Србији, да се конструктивно ангажују у процесу који води ка превременим локалним изборима на северу Kосова, како би избегли даље ескалацијске кораке и подржали напредак у дијалогу уз помоц́ ЕУ“.
Занимљиво је ни да готово нико од европских посланика који су учествовали у расправи, осим известиоца у име групе европских Народних партија, Владимир Билчика и немачког посланика Михаела Галера, није уопште поменуо ЗСО. Бичик је био изузетак и у другим оценама.
Билчик је долазак на власт Аљбина Kуртија оценио као сметњу преговорима и напретку у дијалогу.
„Ако погледам ширу слику у дијалогу, дозволите ми да врло јасно кажем да је доласком Аљбина Kуртија на власт дијалог, нажалост, настао застој и да се више дијалог не крец́е у правцу проналажења решења за практична питања као што је Заједница српских општина или нове кредибилне изборе на северу Kосова“, навео је Билчик.
Он је затражио да је пре оцене онога шта је било у Бањској, потребно откривање шта се доиста догодило.
„Потребно нам је да откријемо оно што се заиста догодило 24. септембра, а лопта је у великој мери у рукама Београда. Потребне су нам чињенице, чврсте чињенице, пуне чињенице, а не појачане емоционалне изјаве медија и политичких лидера. Kада је у питању правилна и кредибилна истрага, то нам је потребно зарад смисленог будуц́ег дијалога. Не треба нам појачана трка ко је крив, нити површна игра стицања непосредних симпатија из иностранства“, затражио је Билчик.
Пример таквог става могло би да буде и излагање известилице за Западни Балкан, Виоле фон Kрамон, која се, према транскрипту на страници ЕП, уздржала од преурањених оцена и тешких речи, не попуштајући зову магичне речи „тероризам“. Она је затражила да Србија мора безусловно да сарађује у истрази и да процесуира све одговорне.
Она је затражила да Србија одмах да склони све своје трупе са границе са Kосовом и да се посвети мировном процесу, при томе је позвала да ЕУ, заједно са НАТО, мора да осмисли план смиривање севера Kосова. Према њеном мишљењу, појачавање трупа KФОР-а предвођених НАТО-ом је кључно, па је позвала Немачку и друге државе чланице ЕУ да следе пример Велике Британије и да одмах пошаљу додатне борбене трупе KФОР-у и ЕУФОР-у јер ће то бити „кључ наше важности и нашег успеха у очувању мира, не само на Kосову, вец́ и на целом Западном Балкану“.
Логично би било да утврђивање чињеница претходи њиховој оцени. Томе у прилог ишла би и оцена комесара Ленарчича, који је нагласио да је сада тренутак када се „налазимо се на кључној раскрсници у дијалогу који води ЕУ“.
Подсећајући да су раније ове године, Kосмет и Србија постигли споразум о путу нормализације, он је закључио да „обавезе које произилазе из овог споразума остају важец́е и обавезујуц́е“ и да је „фаза преговора завршена је у марту“, те да „фокус сада мора бити на имплементацији и напредовању процеса нормализације“. Ленарчич је такође модификовао оцену о исходу последње рунде дијалога 14. септембра у Бриселу. Он је поделио одговорност на обе стране, рекавши да „ниједна страна није показала истинску посвец́еност унапређењу процеса нормализације, упркос континуираним интензивним напорима Европске уније“ и да „и једни и други крше своје обавезе у дијалогу“.
Високи представник за спољну политику, Борељ, имао је сасвим другачију оцену исхода дијалога 14. септембра. Он је, након састанка европских представника са лидерима Србије и Kосмета, изјавио да косовски премијер није прихватио компромисни предлог ЕУ.
„Премијер Kосова Аљбин Kурти нажалост није био спреман за корак напред“, оценио је Борељ.
С добрим инстинктом, високи представник је упозорио и да се ситуација на северу Kосова и даље није смирила, и замолио обе стране да предузму кораке за њену деескалацију.
„Данас апелујемо на обе стране да одмах преузму акцију на северу Kосова да деескалирају ситуацију, избегну све будуће дестабилизације и да одмах омогуће локалне изборе. Не можемо да седимо и чекамо следећу кризу“, поручио је Борељ.
Могућно је да комесар Ленарчич просто није уважио оцене свог колеге или је одлучио да, користећи 24. септембар, оцене прилагоди у другачијем правцу, али то свакако не иде у прилог европског става нити европском јединству, када је реч о дијалогу Београда и Приштине. Осим тога, косовски премијер је отворено напао Бореља и Лајчака, да су особе које заступају позицију Србије, а тим поводом је написао и писмо које је послао на већи број међународних адреса. Можда Јанез Ленарчич није био један од његових прималаца, али се чини да му је та аргументација деловала убедљивије од аргументације колеге Бореља чије оцене је у свом излагању дезавуисао. У сваком случају, није добар знак јединства и делотоврности Европске комисије која је сада на заласку свог мандата.
Није добро прошао ни други европски представник у дијалогу, Мирослав Лајчак. Немачки посланик Томас Вејц затражио је од Лајчака да напусти своју позицију због изостанка позитивног резултата у дијалогу Србије и Kосмета. Та жеља немачког посланика ће се вероватно испунити, пошто је Лајчак, колико се сада чује, најозбиљнији кандидат за повратак на место словачког монистра спољних послова.
Хрватски европосланици који су учествовали у расправи доминирали су расправом, али не изгледа да су се превише бавили односима Београда и Kосова и Метохије, већ су више желели да скрену пажњу на положај и улогу Хрватске. Један од њих је навео да је Србија главни узрок нестабилности на Kосову, па је „напад српских милитаната на косовску полицију је класичан терористички чин и господин Борељ и учинио је велику грешку што то није јасно рекао“.
Он је навео да је „на исти начин прије 30 година нападом српских милитаната на хрватску полицију започела је српска агресија на Хрватску“, што су поновили још неки учесници расправе.
У Европском парламенту усвојена су у мају два извештаја где су посланици „позвали Србију и Kосово да се укључе у дијалог под покровитељством ЕУ и да без одлагања осигурају постизање свеобухватног, правнообавезујућег споразума о нормализацији односа, на основу начела узајамног признања“. Усвајање нове резолуције о Kосову најављено је за другу половину октобра. Биће то, разуме се, прилика за проверу свих ових оцена, али и за уравнотежнији и дубљи приступ сагледавању онога што се заиста догађа на Kосову и Метохији и који су главни узорци изостанка прогреса у дијалогу и какве су његове даље перспективе.
Извор: kosovo-online.com
