Hapšenje bosa ndrangete Paskvalea Kondela je izazvalo mnogo manje pažnje i u Italiji i svetskoj javnosti od hapšenja Bernarda Provencana ili Matea Mesine Denara, iako je Kondela upravljao kriminalnim poslovima koji su bili mnogo unosniji od Provencanovih i Denarovih. Ndrangeta je jedina kriminalna organizacija koja je prisutna na sva svih pet kontinenata u više od 30 država sa preko 60 hiljada pripadnika.
Sicilijanska mafija u medijima, ne samo italijanskim već i planetarnim, živi od „stare slave”. Mafija već više od 20 godina nije najmoćnija kriminalna organizacija u Italiji. Primat je preuzela kalabrijska Ndrangeta: delom zbog odlučne akcije države protiv mafije posle ubistava Đovanija Falkonea i Paola Borselina, delom zbog organizacije kalabreske kriminalne organizacije koja je horizontalna i gde je bos neka vrsta primus inter pares, i najvećim delom zbog procvata trgovine kokainom kojem su kumovale veza ndrangetista sa kolumbijskim kartelima, ali i mega lukom Đoja Tauro u koju svakodnevno stižu prekookeanski brodovi sa hiljadama i hiljadama kontejnera.
Hapšenje bosa ndrangete Paskvalea Kondela je izazvalo mnogo manje pažnje i u Italiji i svetskoj javnosti od hapšenja Bernarda Provencana ili Matea Mesine Denara, iako je Kondela upravljao kriminalnim poslovima koji su bili mnogo unosniji od Provencanovih i Denarovih. Ndrangeta je jedina kriminalna organizacija koja je prisutna na sva svih pet kontinenata u više od 30 država sa preko 60 hiljada pripadnika.
Najveće greška koju bi italijanska država mogla da napravi jeste da hapšenje Matea Mesine Denara klasifikuje kao pobedu nad mafijom i posledično njen kraj, odnosno demontiranje zakonskih okvira i strukture za borbu protiv mafije. Đovani Falkone je imao pravo kada je govorio da „mafija apsolutno nije nepobediva, i da kao sve što su ljudi izmislili ili stvorili ima svoj početak i imaće svoj kraj”, međutim još uvek smo daleko od trenutka kada bi mogli da konstatujemo da mafija više ne postoji.
Antimafija
Iz Direkcije „Antimafija“ i od nekoliko tužilaca i sudija koji su posvetili svoje karijere borbi protiv mafije i drugih kriminalnih organizacija stigla su alarmantna upozorenja po nekoliko osnova: od promena zakona kojima se reguliše prisluškivanje, preko zakona „41 bis“ (strogi zatvor bez kontakta sa drugim osuđenicima), do zakona koji reguliše doživotne zatvorske kazne bez olakšica za lica osuđena za krivična dela iz oblasti organizovanog kriminala.
Iznenadno hapšenje Matea Mesine Denara se interpretira i kao pokušaj mafije da preko korumpiranih političara i medija stvori klimu za ukidanje zakona „41 bis“ i doživotne zatvore bez mogućnosti dobijanja olakšica. Bilo je indikativno da su pojedinci „istrčali” sa idejama da treba preinačiti pomenuta zakonska rešenja jer su svi bosovi odgovorni za masakre tokom devedesetih godina uhapšeni ili su umrli. Mafija se već decenijama bori svim mogućim sredstvima da promeni pomenute zakone pokušavajući da zloupotrebi Evropski sud pravde i Sud za ljudska prava u Strazburu.
Od 1280 osoba osuđenih na doživotni zatvor, čak 70 odsto su mafijaši koji nemaju pravo na bilo kakve olakšice ili pomilovanja, skraćenje kazne itd. Takođe, strog zatvorski režim koji predviđa zakon „41 bis“, izglasan pod ogromnim pritiskom javnosti nakon ubistava Đovanija Falkonea i Paola Borselina, noćna je mora za mafijaše jer ih sprečava da iza rešetaka nastave da rukovode svojim poslovima. Rezultati su nedvosmisleno pokazali efikasnost ovog zakona kroz neutralisanje uticaja kriminalaca uključujući čak i najznačajnije bosove.
Mesinini naslednici
Mafijaška aristokratija je i dalje živa mada je poprilično ostarila i onemoćala. Među mafijaškim prvacima gotovo da nema jednog „bosa” koji je mlađi od 70 godine. Takođe, mafijaški klan iz Korleonea, koji je sa Totoom Rinom i zatim sa Bernardom Provencanom komandovao mafijom decenijama, u dobroj je meri demontiran. O tome svedoči da je Đovani Motizi, zvani „Debeli”, u bekstvu od 1998. godine, najpoznatije ime i to samo zato što je pripadao odredima smrti Totoa Rine. Generacijska promena sa hapšenjem Denara je sve izvesnija i nije rečeno da se radi o dobroj vesti. Mateo Mesina Denaro je bio „sui generis” šef mafije koji je primenjivao princip „laissez -faire”. U jednom pismu palermistanskim mafijašima, koji su mu tražili podršku da reorganizuju „komisiju” u Palermu, odgovorio je da „svako u svojoj kući radi šta hoće”. Podsetimo, u mafijaškoj strukturi odmah ispod tzv. kupole stoje „komisije” koje se organizuju na provincijalnom nivou i u sebi okupljaju tzv. mandamente koji su sačinjeni od nekoliko povezanih „familija” ili „koski”. Budući da u Palermu, po informacijama Direkcije „Antimafija“ (DIA), deluje 33 familije okupljene oko osam mandamenata, jasno je zašto su pojedinci želeli da se obnovi nekada najjača i najvažnija mafijaška „komisija”.
Obim poslova i količina novca koju je Mesina inkasirao upućuje na to da se nije limitirao samo na svoj „feud” u Trapaniju, što će reći da je njegova moć bila mnogo veća od čelnika jedne „komisije”. Činjenica je da u mafijaškoj organizaciji nije došlo do smene generacija i da je čelno mesto ostalo upražnjeno sa smrću Rine, odnosno da Mesina nije želeo ili mogao da ga nasledi.
Nekoliku drugih pokazatelja upućuju da je mafijaš iz Kastelvetrana konstruisao svoju „Superkozu nostru”. Reč je o sasvim drugom tipu mafije od one seljačke, vulgarne, terorističke koju su simbolizovali Rinini „korleonezi”. Rina je 1991. godine autorizovao Denara da preuzme celu provinciju Trapani dajući mu punu autonomiju. Tada mladi mafijaški bos počinje da plete svoju mrežu kontakata u centrima moći u Palermu i Rimu. Novi stil delovanja je obuhvatao investiranje novca ne samo u mafijaške aktivnosti već i u legalne ili poluilegalne poslove. Koliko su to profitabilni poslovi svedoči akumulacija kapitala mafijaša iz Kastelvetrana: u poslednjih 10 godina zaplenjeno je preko pet milijardi evra pokretne i nepokretne imovine Mesine Denara.
Struktura ndrangete
Bilo bi pogrešno razmišljati o smeni na tronu mafijaške kupole na Siciliji kao o promeni monarha na čelu jedne kraljevine. Pre ćemo u sledećem periodu biti svedoci reorganizacije najpoznatije kriminalne organizacije na planeti nego izdizanju novog bosa nad bosovima. U tom kontekstu više je verovatna horizontalna reorganizacija mafije – sa nekom vrstom kolegijalnog tela na vrhu koje bi koordinisalo mandamente – nego osvajanje mafijaškog trona koji je ostao upražnjen Rininom smrću.
Drugim rečima, mafija bi mogla da prekopira sistem ndrangete koji se pokazao efikasniji i otporniji u borbi sa državom i njenim aparatom. Naime, ndrangeta nema piramidalnu strukturu sa kupolom na vrhu, već ima neku vrstu „veća” koji čine tzv. kapobastoni između kojih se bira jedan primus inter pares koji nema moć da odlučuje ili da bude vođa ndrangete, „capo dei capi”. Njegov osnovni zadatak je da rešava sporove između „ndrina” (ndrine su kao familije u organigramu mafije, osnovna jedinica) i zavađenih „kapobastonea”, pogotovo kada ti sukobi mogu da ugroze poslove cele organizacije.
Dakle, postoji realna mougćnost da se sicilijanska mafija pretvori u neku vrstu ndrangete ili čak kamore, što bi bio najgori scenario, sa čitavom galaksijom gangsterskih bandi koje su konkurencija jedna drugoj. Ali, ne treba potceniti tradiciju i sklonost sicilijanskih kriminalaca da svojoj organizaciju daju i tzv. politički smisao kroz komandni lanac i sistem upravljanja i koordinacije. Prilično je verodostojno mišljenje da će u sledećih par meseci doći do pokušaja reorganizacija komisija. Ako taj pokušaj propadne, nije isključeno da uđemo u novu sezonu mafijaških ubistava u borbi za prevlast.
Koza nostra novog doba
Ko god bude hteo da obnovi kupolu ili da se nametne kao novi glavešina moraće da dobije odobrenje mafijaškog krila iz Katanije. Poput ndrangete koja se držala po strani dok je Toto Rina vodio rat protiv države, tako su se i mafijaške familije u Kataniji odlučile za nizak profil. Za razliku od mafijaša iz Korleona koji su se koristili prostim seljačkim lukavstvom i beskrupuloznom silom u vođenju kriminalnih poslova, Koza nostra iz Katanije bila je preteča moderne mafije. „Katanezi” su prvi napustili dilovanje droge na ulici, reketiranje, ucene i ostale sitne kriminalne poslove. U poslednjih 30 godina napravili su imperiju u kojoj se prepliću legalni i ilegalni poslovi i gde se ne zna u kojoj je zakonski dozvoljenoj aktivnosti završio „prljavi novac”.
Nove generacije su od Malte napravile svoju bazu. Iz Katanije polaze gliseri sa kešom za La Valetu gde Maltežani, oni bez krivičnih dela u dosijeima, preuzimaju novac, stavljaju ga u banku i zatim investiraju u razne projekte na Siciliji i ostatku Italije, naravno pod kontrolom „kataneza”. Sve „legalno” i „čisto”.
Serije istraga DIA-e pokazuju da i sa bosovima u zatvoru Koza nostra nastavlja da bude operativna na terenu. U odsustvu harizmatičnih kriminalaca, na površinu su isplivali drugorazredni mafijaši. Budući da nemaju kvalitet da budu autentične vođe oni se pridržavaju tradicionalnih pravila rada mafije.
Sukob između rivalskih mafijaških grupa u Palermu najviše zabrinjava „Antimafiju“, jer za razliku od drugih gradova na ostrvu, u prestonici se „mafijaška vlast” kotrlja po ulicama.
U DIA-i se uzdaju u logiku da za same kriminalne grupe ne bi bilo dobro da započnu novi mafijaški rat, poput onog Rininog pre 40 i nešto više godina, u kojem je ubijeno više od hiljadu ljudi. To bi automatski značilo povratak velikih policijskih snaga na teren a to je poslednje što mafijaši žele, budući da bi prisustvo velikog broja pripadnika policije bio smetnja i opasnost za njihove poslove, ali i za reoraganizaciju Koza nostre.
Franko Belmonte
Izvor: RTS OKO
