Проф. Др Драган Станић: Летопис на понос и ползу народну
18. децембар, 2023.
Необични и несвакидашњи владика
18. децембар, 2023.
Прикажи све

Српски геније који се са папиром и оловком из Капетан Мишине винуо међу звезде

Милутин Миланковић, (Фото: Википедија)

Светску славу није стекао у nајвећим светским центрима попут Тесле и Пупина, већ се научним теоријама бавио у собици у Капетан Мишином здању, на Београдском универзитету, користећи само папир, оловку и логаритамске таблице

Милутин Миланковић, (Фото: Википедија)

У Музеју науке и технике приређена је изложба посвећена Милутину Миланковићу (1879-1958) поводом 100 година од његове реформе јулијанског календара којом је створио дo сада најпрецизнији календар.
Био је грађевински инжењер, математичар, астроном, климатолог, геофизичар, доктор техничких наука, академик, оснивач Катедре за небеску механику на Београдском универзитету и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба и реформи јулијанског календара.

Болешљиво дете загледано у небо

Миланковић је прва знања стицао код куће од приватних учитеља и гувернанти и занимљиво је да је пре уписа гимназије положио све предмете у Српској православној школи у Осијеку са одличном оценом осим рачуна. Када је кренуо у јавну школу, остала деца су била боља од њега у читању, писању и рачунању, међутим убрзо је сустигао вршњаке и постао најбољи ученик.
„Као дете био је врло болешљив и његови родитељи, који су били имућни, нису хтели да га шаљу у редовну школу. Имао је приватне учитеље и сам за себе каже да је био кржљав, физички заостао. Док су се његови браћа и сестре играли у дворишту, клизали на леду, он је оштрио своје вијуге замишљајући небо и атмосферу, решавао ребусе. Вероватно је то утицало да се он касније определи за астрономију“, каже за Спутњик председник Удружења „Милутин Миланковић“ Славко Максимовић.
Завршио је грађевину, али је удобан, успешан и финансијски уносан посао грађевинског инжењера у Бечу напустио зарад места ванредног професора на Катедри за примењену математику Београдског универзитета 1909.
„Студирање грађевине није било велико оптерећење за њега. Желео је шире образовање. У библиотекама и музејима стекао је широко образовање и посебно је имао склоности према астрономији и небеској механици. И сам је говорио да је још у Даљу посматрао ведро небо и маштао. Био је свестан да грађевина није његов животни пут већ наука. Једва је дочекао позив Београдског универзитета. Дошао је да предаје предмете које није слушао као студент, али их је врхунски познавао. Кренуо је од те катедре, али је тражио област којом би се бавио“, истиче Максимовић.

Чека нас ново ледено доба

Милутин Миланковић и Никола Тесла, (Фото: Архива)

Захваљујући знању математике, небеске механике и пре свега интуицији, себе је пронашао у тада новој научној области у којој је решио тајну леденог доба својом теоријом климатских промена:
„Његова несрећа је што је много рано открио теорију климатских промена. Сви су се питали како је један Балканац са папиром и оловком решио то. Заборавили су да он има и паметну главу. Дуго је његова теорија одбацивана и прихваћена је тек након његове смрти. Занимљиво је да су највећи критичари Миланковићеве теорије, Американци на крају ту теорију и доказали. Данас живимо у времену када су климатске промене општа појава“.
Максимовић наглашава да је Миланковић предвидео ново ледено доба, а када ће наступити зависи од човековог утицаја:
„Оно што је прошло незапажено је да је Миланковић својевремено указао и на претерану употребу фосилних горива, а тек након 50 година људи се позивају на то. Био је врло забринут и то је исказао на свој начин – ‘Почињу да се гасе светла у становима, стају возови, стају фабрике’. Неко га је питао да ли је штрајк. Одговорио је – ‘Не, нестало је горива’. То је била његова порука и упозорење“.

Најпрецизнији календар

Један о његових највећих доприноса јесте реформа јулијанског календара.
„Највећи проблем је био како мерити време. Египћани су усвојили календар који је имао 365 дана и 16 сати па је тај календар прихватио Јулије Цезар 45. године пре нове ере и назван је јулијански. Ту је разлика између тропске и календарске године била 11 минута и 14 секунди. Римски папа Гргур је 1583. од својих астронома захтевао да календар побољшају и смањили су разлику на 26 секунди. Тај календар – грегоријански прихватиле су све католичке земље и данас је највише у употреби. Православна црква је наставила да користи јулијански календар“, подсећа Максимовић и додаје да је на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године од Миланковића тражено да побољша јулијански календар:
„Ослободили су га обавеза учествовања у раду конгреса , како би се посветио размишљању. Када су га једном питали – ‘Професоре, како ви урадите те велике научне радове када вас увек видимо или на лежаљици у Даљу или на дивану у Београду?’. Одговорио је – ‘Ја на дивану радим, а када устанем, само забележим’. Тада је на когресу рекао – ‘Сада немам ни диван ни лежаљку, идем до Босфора па ћу тамо размишљати’“.

Називан државним непријатељем

Од Миланковићевог календара нема прецизнијег каже Максимовић и подсећа да је овај визионар дуго оспораван и чак сматран државним непријатељем због, како наглашава Максимовић, нетачне информације да је потписао Апел српском народу 1941.
„Дошли смо до докумената који говоре супротно. Тито је 1948. године позвао Павла Савића и Милутина Миланковића да га посаветују да ли да Југославија прави атомску бомбу. То је било најосетљивије питање које Тито сигурно не би поставио непријатељу. Када је Тито 1952. дошао на отварање реновиране зграде Српске академије наука и уметности, домаћин им је био Миланковић као потпредседник САНУ, а већ следеће године Влада Србије је донела одлуку да се Миланковић награди са 500.000 динара за допринос афирмацији српске науке“.

Тесла, Пупин и Миланковић

Максимовић истиче да, иако се чешће говори о доприносу Николе Тесле и Михајла Пупина него о Миланковићевом раду, не треба упоређивати ту тројицу великих српских научника:
Тесла и Пупин су у Америци имали боље услове за рад и све што су урадили је брзо афирмисано. Миланковић је био скроман, миран човек. Предавао је на факултету, а науком се бавио из љубави. Није имао шансу да се афирмише као Тесла. Њихови почеци су били другачији. Док су се Тесла и Пупин школовали кроз рад, Миланковић је живео у благостању. Онда су Тесла и Пупин радили у благостању, а Миланковић у тешким условима. Тесла је чист проналазач, Миланковић чист научник. Пупин је био између, мада више проналазач али су сва тројица били велики научници“.
Марија Јаковљевић
Извор: Спутњик

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *