Уторак, 10 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Срђан Пириватрић: Нема доказа о вези између Албанаца који данас живе на Косову и Дарданаца

Журнал
Published: 30. децембар, 2024.
Share
Срђан Пириватић, (Фото: Косово Онлајн)
SHARE

Група грађана у Приштини покренула је потписивање петиције да Косово промени име у Дарданија, а тим поводом Пириватрић објашњава да континуитет између романизованог становништва некадашње римске провинције Дарданије и данашњих албанских становника на Косову и Метохији не постоји, нити се према садашњем стању извора, указује он, може доказати а ни поставити нека основана претпоставка о том континуитету.

„Дарданци су старобалкански народ о чијем пореклу се мало зна. Оно се може у неким својим далеким почецима везати за малоазијско становништво али та веза није довољно јасна. У позној антици ради се о романизованом или делимично романизованом становништу које, међутим, нестаје и повлачи се са таласом доласка Словена и са словенизацијом тог подручја, о чему нам сведоче одговарајући топоними. Ту нема трагова албанских топонима и нема протоалбанске лексике, тако да нема ни доказа ни у писаним, ни у археолошким, ни у језичким изворима, језику као споменику, о било каквом континуитету између Дарданаца и данашњих Албанаца. То је један политички конструкт, а историја и научна историографија је о томе већ одавно рекла свој суд који се међутим заборавља“, наводи Пириватрић.

Како објашњава, Краљевина Дарданија обухватала је простор који је касније можда приближно обухватала и римска провинција Дарданија, али указује да су се римски цареви врло често у одређивању граница провинција руководили конкретним потребама управе и практичне политике, а не континуитетом са неком пређашњом политичком структуром коју су они срушили, освојили и кооптирали у свој државни организам.

„Прецизније, у ствари, пре можемо да говоримо о римској провинцији Дарданији него о границама Дарданског краљевства. Дарданци се, иначе, сматрају, барем у време када их Римљани освајају, једном граном Илира и становништво које се налази на подручју додира између Илира и Трачана. То подручје, када је у питању римска провинција Дарданија, омеђено је Западном и Великом Моравом и реком Дрим на Косову, а на југу је обухватала подручје до Шар планине, док је главни град провинције било Скопље. Тако да је занимљив тај покушај да се данашњи појам Косова и Метохије веже за једну римску провинцију чији главни град се не налази на територији данашњег Косова и Метохије“, оцењује Пириватрић.

Извор: Косово Онлајн

TAGGED:АлбанциДарданциКосовоКосово ОнлајнСрђан Пириватић
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article А зар је до сада тамо било свештенства!?
Next Article Дарко Танасковић: Хусеин еф. Ђозо о инату својих земљака

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Сазнање које не доноси олакшање (Сасвим мали појмовник пакла)

Када најзад схвате да њих под капом небеском нигдје нема, очевидно гњевни, себи се врате.…

By Журнал

Четири награде за Страхињу Бановића у Лос Анђелесу

Главни фестивалски жири наградио је филм Специјалним признањем, Удружење "Филм без граница" доделило је "Страхињи"…

By Журнал

Босна и Херцеговина: Где је Мостар 20 година после новог уједињења

Kада се историчар Драган Марковина вратио у Мостар, град његовог детињства, затекао је место „које…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Слободан Јанковић: Манастир Свете Катарине на удару прогреса

By Журнал
Други пишу

Душан Достанић: Прегруписавање на европској десници

By Журнал
Други пишу

Зашто је гласање у Зајечару и Косјерићу толико важно: Избори које власт не сме да изгуби

By Журнал
Други пишу

Соња Томовић Шундић: Полемика или суђење Данилу Кишу – Покушај идеолошке чистке на домаћој књижевној сцени

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?