Ако се Мештровићев споменик Његошу постави у Цетињу а не на Ловћену, Цетиње, веч и само град-споменик—где ће га видети хиљаде и хиљаде људи—само ће још више добити у својој историјској величини, а Ловћен неће ништа изгубити од свог значаја
Друже уредниче, читао сам у „Политици“ да је покренуто питање где да се постави Мештровићев споменик Његошу—на Ловћену или у Цетињу. Још пре неколико година, као члан жирија за подизање Његошевог споменика, био сам против тога да се споменик постави на врху Ловћена. Сматрао сам, и сматрам и сада, да је Ловћен, сам по себи, већ историјски споменик и да је, као такав, ушао у историју Југословена као симбол слободе са Његошевим гробом на своме врху.
Нигде на свету споменик се не подиже на неком ненасељеном месту, него тамо где људи живе. У томе се и исказује пијетет према великану коме се споменик подиже. Ако се Мештровићев споменик Његошу постави у Цетињу а не на Ловћену, Цетиње, веч и само град-споменик—где ће га видети хиљаде и хиљаде људи—само ће још више добити у својој историјској величини, а Ловћен неће ништа изгубити од свог значаја
Ристо Стијовић, вајар
Извор: Политика, 18. IV 1963.
