Potpuno neopravdano pominjanje Srpske pravoslavne crkve u Rezoluciji Evropskog parlamenta o spoljnom uplitanju u sve demokratske procese u Evropskoj uniji, uključujući dezinformisanje, zasnovano isključivo na dubokim istorijskim predrasudama i tendenciozno kreiranim stereotipima nije iznenađujuće, ali, svakako, jeste duboko razočaravajuće za nas.
Stavljanje Srpske pravoslavne crkve u ulogu uzročnika „napetosti među etničkim grupama na zapadnom Balkanu kako bi raspirila sukobe i podelila zajednice“, potpuno je suprotno činjenicama i zalaganju Crkve u svakodnevnom životu i stoga takav stav odlučno odbijamo.
Crkva se bez prestanka moli za mir, gradi mir i podstiče svoj verni narod da zaceljuje rane prošlosti, unapređuje poverenje i gradi mostove saradnje sa susedima, bez obzira na to kako se mole i kom narodu pripadaju.
Kvalifikovanje Srpske pravoslavne crkve u odnosnoj Rezoluciji, suprotno ovim neoborivim i opšte poznatim činjenicama, daje netačnu sliku i rezultate koji nisu u skladu sa ciljevima zbog kojih je osnovana i postoji Evropska unija, sudeći bar po njenim proklamovanim načelima i zvaničnim dokumentima, a to su mir, pravda i sloboda za sve.
Dužni smo da pojasnimo i zaista začuđujuće stavljanje u negativan kontekst pitanja zaštite tradicionalnih porodičnih vrednosti, za koje se Srpska crkva zalaže na isti način kako to zaista čini i Ruska pravoslavna crkva, kao i sve ostale pomesne Pravoslavne crkve bez izuzetka, ali, ni najmanje različito, i Katolička crkva, kao i neke Crkve reformacije. O tome svedoči, na primer, zajednička izjava pape Franje i patrijarha Kirila data na Kubi, kao i niz izjava koje je papa Franja, kao i njegovi prethodnici, dao zajedno sa patrijarhom Vartolomejem, kojima i katolici i pravoslavni zajedno reafirmišu porodicu kao prirodno središte života čoveka i društva. Slična načela o braku nalazimo i u islamu, kao, naravno, i u judaizmu.
Za Srpsku pravoslavnu crkvu ovo su elementarne i ujedno univerzalne antropološke vrednosti na kojima opstaje ili pada ne neka nacija, država ili unija nego ljudska civilizacija, tako da se ne mogu menjati u zavisnosti od mišljenja bilo kog političkog foruma ili društvene grupe. Crkva, kako u svom biću tako i u svojoj društvenoj delatnosti, nije po sebi ni konzervativna ni liberalna. Ona ne čuva ni stari sistem vrednosti zato što je star niti ubrzano hrli da prihvati novi pristup čoveku i okruženju u kojem on živi, i to zato što je nov. Nasuprot tome, svojim jevanđelskim i hristocentričnim sistemom vrednosti Crkva je, nezavisno od vremena i prostora, uvek savremena. To znači, da ona u svakom vremenu pripada večnosti i svom vremenu, uvek svedočeći nepovredivost dostojanstva čoveka kao ikone Božije, i trudi se da učestvuje u svemu onome što je dobro, istinsko, čestito i neprolazno, zasnivajući to na neprolaznosti reči njene Glave i Utemeljitelja, Hrista Spasitelja.
Podjednako je teško razumeti zašto se u pomenutoj Rezoluciji kao sporan pominje odnos između države i Crkve. Svako ko se imalo interesuje za ovo pitanje zna da se Srpska pravoslavna crkva zalaže, što je u dobroj meri uređeno konkretnim zakonima u državama gde vrši svoju misiju, za načelo kooperativne odvojenosti Crkve i države. Ovakvo delanje Srpske pravoslavne crkve zasnovano je na demokratskim principima i procedurama i to radi dobra svih – države, Crkve i svih građana – bez obzira na to da li su vernici ili nisu. Da li treba podsećati da je upravo takvo uređenje zastupljeno i u državama Evropske unije u čijem parlamentu je donesena Rezolucija?
Naposletku, niti postoji niti može da postoji uplitanje, bilo sa Istoka bilo sa Zapada, u fundamentalna pitanja mira i saživota, koja se nalaze u središtu interesovanja, rada i angažovanja Srpske pravoslavne crkve. Crkva će nastaviti da se jedinom Mirotvorcu, Hristu Raspetom i Vaskrslom, moli za mir među ljudima koji žive na ovom prostoru i za mir svega sveta.
Izvor: spc.rs
