Jarbol na kojem je visila skopo neoštećena iranska zastava ostao je uspravno zaglavljen usred ruševina zgrade iranskog konzulata u Damasku, iz kojih su 1. aprila sirijski vatrogasci i spasioci izvukli telo generala Mohamada Reze Zahedija, komandanta iranske Revolucionarne garde za Liban i Siriju. Zahedi je bio i blizak prijatelj Hasana Nasralaha, lidera libanskog Hezbolaha i tvorca strategije o „vatrenom obruču“ koji Teheran već godinama pokušava da uspostavi na granicama Izraela.
Zgrada iranskog konzulata u u glavnom gradu Sirije pretvorena je u gomilu šuta posle eksplozije šest projektila ispaljenih iz izraelskih aviona F-35 koji su, kao i mnogo puta pre toga, na letu ka prestonici Sirije proleteli kroz sirijsku protivvazdušnu odbranu i neometano ispalili rakete. Ctradalo je ukupno 16 ljudi – osam Iranaca, pet Sirijaca, neimenovani pripadnik Hezbolaha i još dve osobe.
Ubijena su još dva iranska generala, Zahedijev zamenik Mohamad Hadi Hađ Rahimi i Hosein Aminolahi, koje iranski mediji opisuju kao veterane sukoba na Bliskom istoku.
Odmah nakon eksplozija u Damasku, na ulicama Teherana i još nekoliko iranskih gradova gorele su američke i izraelske zastave, dok su demonstranti pozivali na osvetu vičići „smrt Izraelu“ i „smrt Americi“, što je u Iranu uobičajeni dekor na svim protestima protiv Izraela i Amerike još od Islamske revolucije 1979. godine. Osvetu je obećao i iranski predsednik Ebrahim Raisi, koji je naciji poručio da „kukavički čin cionističkog režima neće ostati bez odgovora“.
„Posle serije poraza i neuspeha protiv odlučnosti i volje boraca pokreta otpora, cionistički režim se odlučio da spase obraz bezočnim ubistvima“, rekao je Raisi. „Moraju znati da nikada neće postići ciljeve i da ovaj kukavički zločin neće ostati nekažnjen.“
Ubrzo zatim, osvetu je obećao i Vrhovni savez za bezbednost Irana koji je saopštio da je odgovor na bombardovanje iranskog konzulata u Damasku „neophodan“.
Hronika najavljenih osveta
Iran je, kao i u nekoliko prethodnih slučajeva, naveo da će izabrati mesto i vreme osvetničkog napada, što zapadni obaveštajci tumače kao znak opreza ili slabosti, posebno jer Teheran nikada nije pokrenuo bilo kakvu akciju posle ubistva generala Revolucionarne garde Sajeda Razija Mosavija, koji je stradao u raketnom napadu izraelskih aviona na predgrađe Damaska krajem prošle godine.
Poput Mosavija, koga su Izraelci opisivali kao čoveka koji je uspostavio složenu mrežu doturanja svakojakog oružja pojedincima i grupama namernim da ga upotrebe protiv Izraela, Zahedi je bio blizak saradnik najpoznatijeg iranskog generala poslednjih decenija – Kasema Solejmanija, koga su Amerikanci ubili u napadu bespilotnih letelica u Bagdadu krajem 2020. godine.
Inače, čak se i odgovor na likvidaciju Solejmanija sveo na rutinsko bombardovanje američkih vojnih objekata u Iraku u kojima nije bilo američkih vojnika, verovatno zato što je Iran Amerikancima taj napad unapred najavio.
„Ovo je izraelska verzija američke akcije protiv Kasema Solejmanija. Ovo će bez sumnje biti ozbiljan udarac za prekogranične operacije Revolucionarne garde“, rekla je za „Njujork tajms“ Dina Stroul, nekadašnja analitičarka Pentagona.
Stručnjaci za Iran, međutim, smatraju da je Islamska republika tokom decenija sukoba sa Izraelom uspostavila sistem u kojem, suštinski, nema nezamenljivih, jer čelnici vlasti u Teheranu znaju da igraju opasnu igru u kojoj će neizbežno biti žrtava na obe strane.
Iranske žrtve su sahranjene posle teatralnih govora u Teheranu, što je u Vašingtonu izazvalo talas sumnji da će Amerikanci platiti račun za „nesmotren napad u Damasku“, kako su ga nazvali, pre svega jer bi brojne proiranske milicije, posle mesec dana pauze, mogle da nastave napade na američke baze u regionu.
Kontakt Vašingtona i Teherana
Zahedi je na mesto komandanta zone koje obuhvata Liban i Siriju postavljen odmah pošto je ubijen njegov prethodnik, general Mosavi, ali cu ga zapadne obaveštajne službe pratile bezmalo 15 godina, odnosno od kada je 2010. godine upisan na američku crnu listu zbog organizovanja pošiljki naoružanja Hezbolahu i snagama lojalnim sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu.
Ključni Zahedijev zadatak poslednjih godina, navodno, bilo je uspostavljanje sistema protivvazdušne odbrane u Siriji, što mu, sudeći po načinu na koji je poginuo, i nije baš pošlo za rukom. Napad na iranski konzulat, koji Amerikanci smatraju najsnažnijim udarcem protiv Revolucionarne garde još od ubistva generala Solejmanija, izveden je tokom tajnog sastanka iranskih i palestinskih špijuna o toku rata u Pojasu Gaze, a među žrtvama je, navodno, i jedan od komandanata Islamskog džihada.
Eksplozije u Damasku nakratko su odložile video-konferenciju šefa Stejt departmenta i savetnika za bezbednost Bele kuće, Entonija Blinkena i Džejka Salivena sa izraelskim zvaničnicima, jer su ključni ljudi administracije Džozefa Bajdena imali preča posla – morali su da ubede Irance da nemaju ama baš nikakve veze sa ubistvom Zahedija i drugih visokih oficira koji su stradali u raketnom napadu u Damasku.
Amerikanci, koji sa Teheranom već decenijama komuniciraju preko posrednika, prvo švajcarskih, a u poslednje vreme katarskih, ovu su poruku preneli Irancima direktno, tvrdeći da ih vlasti u Jerusalimu ni na koji način nisu upozorile da će raketirati zgradu uvučenu između kanadske i iranske ambasade u Damasku.
Nekoliko dana kasnije, prirodu ove komunikacije objasnila je i glasnogovornica Pentagona Sabina Sing, koja je rekla da je Vašington, s obzirom na visoke tenzije u regionu, „privatnim kanalima“ objasnio Irancima da „nije odgovoran za napad u Damasku“.
Nedugo posle ove poruke Teheranu, ispostavilo se da su Izraelci, nekoliko minuta pre eksplozija, ipak javili Amerikancima šta spremaju, ne tražeći međutim mišljenje Vašingtona po ovom pitanju.
Pi-ar agonija u Vašingtonu
Osim poruke iranskim vlastima, administracija Džozefa Bajdena imala je još jednu neprijatnu dužnost, morala je da se izvinjava osnivaču humanitarne organizacije Centralna svetska kuhinja, slavnom kuvaru Hozeu Andresu, zato što su Izraelci napali i ubili sedmoricu radnika ove organizacije u Pojasu Gaze.
Andresa je, navodno, telefonom direktno zvao lično Bajden, dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu ocenio da se radi o „tragičnom slučaju u kojem su izraelski vojnici povredili strane državljane“. Posle Bibija, po televizijama su prodefilovali ministar odbrane Joav Galant i komandant vojske Herci Halevi obećavajući hitnu istragu.
Izraelski dnevnik „Harec“ je taj posao već okončao – izraelski dronovi su ispalili tri projektila na konvoj u belo ofarbanih vozila Centralne svetske kuhinje, računajući da se u njima krije neimenovani pripadnik Hamasa.
Protivno pravilima, prema kojima je za napad na osetljive mete potrebno odobrenje sa samog vrha komandnog lanca, odnosno komandanata divizija ili načelnika generalštaba, niži oficiri su odlučili da pokrenu napad u kojem su ubijeni vozač Palestinac, kao i državljani SAD, Kanade, Poljske, Velike Britanije i Australije.
„U Pojasu Gaze ionako radi ko šta hoće“, piše „Harec“, navodeći da je veći deo kontroverznih akcija izraelskih snaga rezultat činjenice da lokalni komandanti, prema sopstvenom nahođenju ili potrebi, tumače pravila.
Što se Andresa tiče, okolnosti vezane za napad su kristalno jasne. U intervjuu koji je u sredu uveče dao agenciji Rojters, rekao je da su izraelske snage „sistematski – vozilo po vozilo – gađale humanitarce“.
„Ovde nema govora o zloj sreći i situaciju ‘ups, bacili smo bombu na pogrešno mesto…’ Čak i da nije bilo koordinacije sa izraelskom vojskom, nijedna demokratska država i nijedna vojska ne gađaju civile i humanitarce“, rekao je Andres.
Andresova humanitarna organizacije je, van Vašingtona, postala poznata već druge sedmice rata u Pojasu Gaze, kada je obezbedila oko pola miliona obroka za Izraelce raseljene iz ugroženih područja. Nakon toga, Palestincima, koji su već mesecima na ivici gladi, podelila je bezmalo 42 miliona obroka, čime je zaslužila ozbiljno poštovanje sa obe strane fronta.
Ipak, smatra se da bi napad na Andresove humanitarce mogao biti prelomna tačka u američkoj politici prema vladi Benjamina Netanjahua, s obzirom na nemerljiv uticaj koji Andresovi restorani imaju na političku elitu u Vašingtonu. Listom svi visoki zvaničnici Stejt departmenta, Bele kuće i Pentagona bar jednom su molili slavnog kuvara za mesto u „Zaitinji“, „Hale“ ili „Minibaru“, dok je bar još 900.000 članova administracije probalo njegova jela kada je tokom pandemije koronavirusa delio hranu državnim službenicima prisiljenim da rade od kuće.
Upravo zbog toga, američki analitičari smatraju da bi smrt ovih sedam humanitaraca mogla imati više uticaja na politiku Vašingtona nego 170 sahrana službenika različitih agencija UN-a, stradalih u ratu koji je počeo posle upada Hamasa u Izrael 7. oktobra.
Ovaj događaj, takođe, baca senku sumnje na američki plan da izgradi privremeno pristanište preko kojeg bi bila doturana humanitarna pomoć Palestincima, jer je u uslovima kakvi vladaju u Pojasu Gaze gotovo nemoguće garantovati bezbednost bilo kome.
Deo pritiska pada i na pleća demokrata u oba doma Kongresa, koji su prilično zabrinuti kako će bezuslovna vojna pomoć Izraelu uticati na novembarske predsedničke izbore. Stoga bi projektili ispaljeni na Andresove kuvare u Gazi mogli, teoretski, zaustaviti ili bar odložiti isporuku 18 milijardi dolara vrednih aviona F-35 vlastima u Jerusalimu.
Čekanje Suhoja
Izraelci su, inače, od Amerike već dobili 25 novih letelica F-35, te izveli nekoliko manevara u kojima su uvežbavali napade na novi iranski aerodrom i podzemne centre za razvoj nuklearne tehnologije. Mediji u Tel Avivu objavili su da je nekoliko aviona F-35 uspelo neopaženo da uleti u iranski vazdušni prostor.
Iranske vlasti su ovih dana, treći put za nešto više od godinu dana, objavile da je konačno finalizovan dogovor sa Rusijom o isporuci modernih borbenih letelica i helikoptera, uključujući i 24 aviona Suhoj Su-35 od kojih je, posle pritiska Amerike, odustao Egipat.
Kao i u prethodna dva navrata, ovu vest nisu potvrdile vlasti u Moskvi, ali su početkom septembra prošle godine u novu vazduhoplovanu bazu u Iranu stigli prvi avioni za obuku Jak-130. Obe strane su potvrdile da se u Rusiji na obuci nalazi 40 iranskih pilota.
Zvaničnici Pentagona su krajem 2022. godine tvrdili da će Rusija u zamenu za bespilotne letelice, balističke projektile i municiju, Iranu isporučiti ukupno 25 višenamenskih aviona Su-35, ali je Teheran šest meseci kasnije objavio da odustaje od ove trampe, jer Rusi nisu želeli da Irancima prodaju i tehnologiju potrebnu za održavanje i proizvodnju rezervnih delova.
Kao dodatni problem pominjala se i odluka Moskve da Jermeniji zabrani upotrebu aviona Suhoj Su-30 tokom rata sa Azerbejdžanom, pa Iran strahuje da bi Rusija sličan potez mogla povući i ukoliko Teheran u bliskoj budućnosti bude uključen u neki konflikt.
Ukoliko avioni zaista stignu, Iran će prekinuti 30 godina dugu pauzu u procesu modernizacije vazduhoplovstva. Tokom devedesetih Iran je od Rusije kupio 44 letelice Mig 29, ali se pretpostavlja da ih je sada u upotrebi bar upola manje. Uz migove, iransko ratno vazduhoplovstvo u naoružanju ima i američke lovce F-14, koji su kupljeni još u vreme kada je ovom zemljom vladao šah Reza Pahlavi, pre više od 45 godina.
Iranci su u februaru prošle godine dovršili prvu fazu izgradnje podzemne baze ratnog vazduhoplovstva „Orao 44“. Na satelitskim snimcima te baze vidi se i u plavo ofarban avion neobično sličan letelici Su-35.
Ratni požar se širi.
Rade Maroević
Izvor: RTS OKO
