
Београд, година 1922. Јован Цвијић има план да синтезу својих испитивања о Балканском Полуострву, најпре представи у целини у фроми антропогеографских испитивања. Није му била намера да у овом делу изнесе антропогеографске и етнографске резултате о појединим земљама, до којих је дошао путовањем и проучавањем, већ да представи, у целини, своју концепцију антропогеографије као младог огранка науке у овим просторима, тако настаје дело Балканско полуострво и јужнословенске земље.
,,После наизменичних напредовања и узмицања, која су дошла услед ванредних историјских догађаја и била каткад без везе са географским погодбама, распрострањење једне цивилизације у главном се задржало на природним пречагама “.
Често се наиђе на више цивилизација које леже једна преко друге као геолошки слојеви, а још чешће, се сретају испреплетани културни утицаји. Али се ипак могу издвојити географски појаси у којима је једна цивилизација оставила више трагова но друге. Балканско Полуострво је изгубило најбоље плодове византијске цивилизације, најпре интелектуално и литерарно образовање, затим материјално благостање које је развило укус и луксуз код виших класа. Најјасније је одржана византијска вера у остацима византијске цивилизације средњих и нижих класа али се и они јављају промењени или преиначени. Цивилизација источног римског царства распростирала се у српској и бугарској земљи Средњега Века. Историчари и археолози су констатовали често претежан утицај ове културе на архитектури, у администрацији, у верској организацији, као и у законодавству, литератури и у многим најобичнијим појавама материјалног живота.
Нови додири између Запада и балканског света јавили су се у доба Крсташких Ратова, затим за време владе Анжујске куће у Арбанији и за франачке и латинске владе у егејској области и у Цариграду. Значајнији је био утицај градских италијанских република, нарочито Млетака и Ђенове, који се ширио од Јадранског до Црног Мора. Мада су римска, донекле и млетачка култура биле дубоко продрле на Полуострво, њихово је распрострањење доцније регулисано рељефом; зато је данас њихова област ограничена на узано балканско приморје, на првом месту на јадранско. Кад се изађе из јадранских градова западних утицаја брзо нестаје и завлада патријархални режим. Српска приморска држава Зета захватала је знатан део јадранског приморја латинске цивилизације, и из Зете су разноврсни утицаји те цивилизације продирали у унутрашњост Полуострва.
Још су први проматрачи обратили пажњу на сличност између римске тоге и црногорске струке и држали да су српска племена примила струку од романизованог становништва. Није искључена могућност да су и жељезни преклади са животињским скулптурама, каквих има нарочито у Црној Гори и Херцеговини, келтско-илирског порекла. Као знатни карактери двеју старих цивилизација остају с једне стране православна вера и ћирилица, а с друге католичка вера и латиница; али те две вере стварно нису у онаквој супротности као у ранијим временима; а ћирилица и латиница су све више у општој употреби, нису ограничене на припаднике једне вере.
Извор: Балканско полуострво и јужнословенске земље
