Пише: Слободан Вукосавић
Жустро залагање власти да дискредитује тврдње о погубном утицају пројекта Јадар на животну средину ставило је у сенку питање исплативости и користи за Србију. Стелантис је обуставио производњу електричне Grande Pande у Крагујевцу, у свету већ постоје „гробља“ нових електричних аутомобила које нико неће, цена литијума је осам пута нижа него пре 22 месеца, литијумске батерије се замењују натријумским, а већ се развијају и калијумске. Све је извесније да су најаве литијумског процвата Србије биле маркетиншки потез смишљен ради промовисања експлоатације других минерала. Инвеститор је заинтересован за борате, чија би експлоатација донела незнатну зараду Србији али би угрозила кључни водоносни систем Србије.
ЕУ показује интерес да из Србије прибавља минералне ресурсе, али не и готове производе. Искуства у Бору показују да не успевамо да уговоримо и спроведемо експлоатацију минералних ресурса у складу са друштвеним интересом. Уз неповољне финансијске и еколошке ефекте, рударење у Бору укида друге могућности привређивања, локална популација губи наду да се ишта може променити, губи снагу да артикулише своје интересе и губи вољу да се одупре бескрупулозној експлоатацији. Умртвљавање популације погодује аутократским режимима и мултинационалним компанијама. У мери у којој индукована безнадежност сузбија идентитет, самосвест и повезаност нашег народа, она погодује настојањима да се сузбије наше присуство и утицај на Балкану, што се управо догађа у нашој јужној покрајини.
Власт сама бира експерте како би створила привид да за пројекат Јадар има подршку струке
Власти не показују намеру да одустану од пројекта Јадар. У недостатку подршке САНУ, Академије инжињерских наука Србије (АИНС), Биолошког факултета и бројних квалификованих стручњака од интегритета, у току је покушај да се одаберу експерти који би створили привид подршке струке, и који би омогућили да реализација пројекта не угрози власт. Сведоци смо заједничког наступа представника инвеститора и Србије. Активно залагање других за интересе првих премашује формалне обавезе Србије, преузете међудржавним споразумима о заштити и промоцији страних инвестиција. Наведене околности могу оставити интересе грађана Србије без заштите где год се интерес српског друштва сучељава са интересима инвеститора.
У свом наступу у Љубовији, председник Републике је демонстрирао намеру да лично именује стручњаке за експертски тим који би донео став о пројекту Јадар. Министарство за науку се обратило научноистраживачким организацијама и затражило да делегирају појединце – експерте за питања заштите животне средине, који би разматрали пројекат Јадар. Изостанак ширег позива инжењерима, технолозима, економистима, лекарима, правницима и другима може значити да су сви детаљи пројекта Јадар већ договорени, и да недостаје једино позитивна оцена о питањима животне средине. Таква оцена се очекује од групе пробраних експерата који ће преузети и пуну одговорност за последице.
Решавање проблема загађења не тражи окупљање експерата, већ хитне и конкретне мере. Србија има око 200 активних рудника и око 250 напуштених јама и депонија са рударским отпадом који загађује животну средину, на хиљаде нелегалних депонија комуналног отпада, 48 градова и општина има озбиљне проблеме у водоснабдевању, ризик оболевања од рака је 2,5 пута већи него у свету, емисије арсена и кадмијума у Бору премашују граничне вредности више десетина пута, док се на сваких 10 Борана који раде у компанији Зиђин броји седам онколошких пацијената у Борском округу. Неопходно је казнити компаније за већ утврђена кршења закона и прописа, моментално зауставити рад сваког загађивача који прекорачује емисије и напустити праксу толерисања загађења зарад наводног привредног раста. Уместо хитних мера и примене важећих закона, Министарство се држи старог, добро познатог начина „када нешто нећеш да решиш, формираш комисију“.
Клонити се инвеститора којима је виши степен заштите средине нерационалан и политичара који их промовишу
Аутор овог текста не види како ће својим научним резултатима навести државу да казни компаније које крше закон, да заустави постројења загађивача и обустави пројекте од којих зарађују малобројни науштрб здравља свих грађана. Застрашујуће звучи и најава да ће планирани рудник у Јадру у неким ситуацијама морати да испушта непречишћене (токсичне) јамске воде у околину, уз образложење да би другачије пројектовање кршило принцип инжењерске рационализације. Треба се клонити инвеститора за које је виши степен заштите животне средине нерационалан, као и политичара који их промовишу.
Србија располаже искуством у инжењерингу, пројектантима, економистима и стручњацима за привредно право, али се њихово мишљење сузбија и омаловажава. Они лако уочавају да је пројекат Јадар неисплатив, да противно највишим стандардима предвиђа депоније и испуштање воде у окружење, да угрожава друге привредне активности и да га треба укинути. Уместо тога, власт наставља да промовише пројекат, настоји да сузи дискусију на питања животне средине, и да притом пробере и мобилише експерте подобне сврси. Свесно или не, не прави се разлика између научног рада и пројектовања. У научном раду се тражи нови и оригиналан допринос. Приоритет у пројектовању је предвидивост, поузданост и повољан однос користи и штете, док се нова и оригинална решења најпре тестирају и доказују на местима где не угрожавају људе.
Многе велике компаније сматрају да се неиспитана решења могу проверавати у малим и потчињеним земљама. Зарад интереса друштва, бројна питања би требало упутити на адресу инжењера и пројектаната са искуством, али се то не чини. Стављање друштвеног интереса у други план може бити последица другачијих интереса власти, недостатка компетенција, или комбинације оба фактора. Аутократски режими са доминантним вођом чија се лична власт, жеље и интереси не смеју доводити у питање често су праћени недостатком компетенција. Пожељни су послушни сарадници, спремни на моралне компромисе и лишени потенцијала да угрозе вођу. У датим околностима, на важне функције не долазе квалификовани појединци од интегритета, што урушава и свеукупне компетенције државе.
Србија је мала земља са великим и негативним утицајем великих сила. Позив пробраним експертима да сачине својеврсну рецензију пројекта Јадар могао би увући нашу струку, али и државу у клопку. Искуства из 2021. показују да су напори САНУ и АИНС злоупотребљени. Држава није уважила препоруку да се обустави експлоатација литијума, али су одабрани делови спроведених анализа искоришћени за уношење мањих измена које поправљају медијску слику о пројекту, али не уклањају кључне недостатке, међу којима су депоније, испуштање воде и угрожавање водоносног система.
Колектив се лакше одупире спољашњим притисцима од појединаца
Наши стручњаци су поново позвани да спроводе активности од користи за инвеститора, премда су сви свесни да прихватљивом пројекту не требају побољшања, а да неприхватљив пројекат треба одбацити. Буде ли реализован, инвеститор ће профитирати на рачун угрожавања животне средине, власт ће придобити наклоност утицајних странаца, док ће кривица за најављене негативне исходе и трајне штете великих размера бити сваљена на консултоване факултете и институте.
Слободан Владушић: Србија је Косово, или: Једна избрисана песма
Притисак власти на струку видљив је и кроз обраћање директорима института и деканима, колегама које функција излаже увећаном утицају власти. Кроз утицај на пословање института и факултета, власт може вршити притисак и тражити уступке и компромисе у погледу пројекта Јадар. Многи декани и директори су очували интегритет.
Као један од начина да се избегне неповољни сценарио, председници четири академијска одбора САНУ и АИНС предлажу колективно промишљање и тимски рад у оквиру матичне куће. Уместо појединаца, све ставове и исходе требало би да усваја и даје научно веће матичне куће. Премда већина појединаца има неупитан интегритет, неупитна је и чињеница да ће се колектив много лакше одупрети непримереним спољашњим притисцима, док би појединце требало поштедети искушења. Колектив је много спремнији да пружи квалификован, добро утемељен став и да сузбије непримерене имплицитне или експлицитне жеље и утицаје. С друге стране, квалитет научних и стручних исхода који би прошли проверу научних већа зацело је већи од квалитета исхода који би дали одабрани појединци.
Свођење свих питања пројекта Јадар на врло узак круг и свођење свих наших стручних капацитета на мали број пробраних може бити злоупотребљено за сузбијање непожељних мишљења и ставова. Сужавање фокуса истраживача на најужу област њиховог истраживања дугорочно би угрозила компетенције наше науке и струке. Наши инжењери, научници у области техничких наука, али и научници у свим другим областима несумњиво поседују способност да оцене и квантификују користи и штете барем једног међу бројним аспектима пројекта Јадар, а већина је спремна да оцени и компетенције кључних актера и да сагледају, спроводе и надзиру пројекат. Поред заштите интегритета и угледа наших факултета и института, предложено одлучивање у оквиру научних већа допринело би и јаснијем сагледавању утицаја пројекта Јадар на интересе грађана Србије.
Извор: Радар
