Пише: Слободан Рељић
Хоће ли нас ДООизација бацити у сиромаштво недостојно и сиромашног човека? Све је мање светиљки у мраку, па остаје да се подсећамо шта су они који су више знали говорили у оваквим ситуацијама. „Не кради државу“, викао је ујесен 1937. у Ваљеву владика Николај.
„Твоји ђедови и прађедови и чукунђедови борили су се за ову државу, мучили се за њу, уздисали, плакали, знојили се, крвавили се, умирали. Безумниче! Кога крадеш? Крадеш своју најближу својту, која те из гробова проклиње. Одсецаш се од ње и она од тебе. Твоји преци не признају ти право грађанства у овој њиховој држави; они те се отресају пред Богом и убрајају те у род пацова…
Замисли, да сви пођу за твојим примером; да сви почну красти државу своју – шта би било? Земља витезова и мученика претворила би се у јаму пацова! И Бог праведни, који гледа по земљи и тражи људе, одузеће земљу од пацова и дати је људима, странцима изблиза или издалека.“
Закон за пљачку
Шта да се другачије каже о влади/власти која овог часа као без мозга даје за нешто што се зове Експо 2027, последње државно благо – оно што је законом штићено као Јавно предузеће. Дакле, власништво наше државе, односно и нас. Шта ради држава Срба, коју сад представљају Синиша Мали, Ана Брнабић, Марко Ђурић, Марко Чадеж итд. и томе сл. а с њима једе паризер и два кувана јајета – Александар Вучић? Они су испотиха ЈП претварали у Д. О. О – друштванце са ограниченом одговорношћу рекао би закон, а стварно се ради на томе да се наше претвори у њихово. Они ће знати боље шта ће с тим.
А ми смо њихова дела већ видели и знамо како они једино знају. Њихове кесе ће бити све препуније, а у наше неће падати ни да се прехранимо ако се не ухватимо Закона Томе Моне о калоријама два јајета. И плус објашњаваће нам на ТВ, да ми, ето не видимо, али никад овако добро није било у Србији. (Додуше, то и није нетачно, ако се односи на њих, браћу и кумове и – део сарадника.)
Закон о крађи јавне, народне имовине они су још 2023. убацили у Скупштину, коју је глупо звати народна јер кад доноси законе народ јој је последњи у мислима. Али су тај „отровни папир“ повукли, да би додали још супстанце и окрај 2024. то су усвојили, као неку од стотине тачака које Ана Брнабић самоуверено ставља на дневни ред, иако њено контролисање реда и чињеница (то је јавно демонстрирала) не досеже ни до знања дана који би могао бити рођендан Исуса из Назарета.
Дављење у тишини
И ево нас док се цела Србија таласа у захтевима за променама и страховима оних који не би да се ништа мења – истрчава влада за коју се и не зна сигурно да постоји (то се видело на обележавању сто дана владе) са великим објавама: Србијашуме, Србијаводе, Путеве Србије, Службени гласник, Скијалишта Србије, Национални парк Фрушка гора и Национални парк Ђердап претвориће нам у ДОО. Да, кад народ као данас у Србији има владу која прати само свој интерес (појединаца и група у и око власти) онда се и не зна тачно колико има тих ЈП. Можда 23, али већ се јавља како ће се списку додати Пошта и Србијагас. И ко зна?
Наравно, пошто је поверење у ову власт на минус нивоу, свима одмах пада на ум да је то нека псина. Нешто што ћемо сви да платимо а за неку малу лађу којом кормилари експерт Мали – велики мешач карата што се нама књижи као дуг, до дужничког ропства. (Сваки пут кад га видим онако неувиђавног понавља ми се она мисао блаженог Августина: „Шта је држава без праведности? Скуп разбојника.“ Можда претерујем?)
Наравно да Малом и не пада на памет да глупацима у народној маси објашњава зашто се то ради. Што би ДОО било боље од ЈП? Некад је Г17 бар измишљао неке идиотске приповести и разбацивао их као труле јабуке. Нико од њих није завршио у апсани (што се, иначе, дешавало од Хрватске до Румуније), па се замајац
убрзавао и ево нас пред Динкићевим наследником који не верује ни да смо ми за вртић. Једноставно Мали, нема намеру да губи време – ни кад је као члан организације које су некад на Дивљем западу предводили типови као Били Кид или Џеси Џејмс упао у Београд на води, ни кад однекуд с Марса стижу паре за школовање његове деце, ни кад са јахачима Миленијум тима удара на Сајам па носи бакљу све до Теразија… Предуг је списак, то би морали тужиоци да комплетирају, па за потребе овог текста овде стајемо… Још само да кажемо да није имао потребе да објашњава ни кад нам је донео беду за врат која се зове Експо 2027.
Ето, кад је стао над макету тог нечега у Хали 5 Београдског сајма, док је истовремено сахрањивао Сајам и представљао EXPO 2027 Playground, рекао нам је да је то „највећа развојна шанса Србије“. Зашто, питате се. Јер ће „ту бити представљена Србија свим нашим грађанима, али и свету.“ Док ви покушавате да замислите како ће С. М. ту фразу ништавности објаснити, он рече: јер је то „место сусрета и размене знања и идеја грађана, стручњака, уметника, домаћих партнера и међународних делегација“. Док уочавате да то не обећава неко уновчење, Мали финишира – „ово је део сна да нашој деци оставимо бољу и лепшу Србију“. (23. јул, 2025) Каква лакоћа небриге о народним парама!
Игре и песме, кад ти до песме није
Ето, то је то. Кад би постојао неки старински медиј и зашао по земљи Србији да пита грађане шта је то Експо, а за шта ће Синиша да баци бар 18 милијарди долара… (Наравно, биће више ако га пустимо!) не верујем да би и један од сто њих умео да склопи реченицу иза које би стајало нешто као минималан опис тог чуда невиђеног.
Ево конкретно: Тема Експо 2027. је: Игра за човечанство – спорт и музика за све (Play for Humanity: Sport and Music for All). У Википедијином опису стоји и: „Министар финансија Синиша Мали, био је председавајући Радне групе за припрему и подношење кандидатуре за ЕКСПО 2027“. Велики стручњак за спорт и музику С. М. зна да комплекс ЕКСПО 2027 треба да буде „мултифункционални простор, који поред опремљених простора за основну намену изложбеног простора садржи и пратеће комерцијалне и смештајне капацитете који треба да обезбеде логистичку подршку“. И за то му треба скоро читав буџет државе Србије.
Иако се та сума од 18 па и преко 20 милијарди долара ваља месецима, недавно је Синиша истрчао на ТВ и рекао: лажу да ће Експо 2027 у Београду коштати 18 милијарди евра, већ ће 323 пројекта широм Србије коштати 17,8 милијарди евра, док ће само Експо коштати 1,2 милијарде евра“.
Онда је на Фејсбуку као из лунетичког сна набрајао магистрале, коридоре, локлане путеве, железничку инфраструктуру, итд. Ко га је пратио није могао да укапира откуд у Експо-рачуну, који он и Ана Брнабић од миља зову и Квантни скок Србије, пут Ниш- Брестовац или Собовице-Лужнице, итд… Али и ако се потрудите и уђете у логику Синишине „шарене лаже“ никако не можете у 1,2 милијарде евра угурати Национални стадион за који се већ сад објављује да ће од Синишиних 150 милиона стићи до бар 960 милиона евра. И како ће Синиша у преосталих мање од 250 милиона стрпати – шест пројеката – простор Експа, који ће након изложбе остати као Београдски сајам (Синишин Миленијум тим ће да сравни са земљом прави Сајам који је у добром стању?), пратећа инфраструктура, резиденцијални комплекс од 1.500 станова, акватик центар, пруга Земун-Аеродром-Експо и нови пристан на реци Сави.
Лични пример за срамоту
Ко год ишта зна о Синиши, зна и за који „спорт“ је С. М. специјалиста. (Не мисли се на то да туче жене, то није олимпијска дисциплина.) Вратимо се владики Николају. „Не кради уопште; но нарочито не кради државу своју: ни државни новац, ни државну земљу, ни државну шуму, ни државни материјал, нити ма какву државну имовину. Јер ако крадеш, навлачиш проклетство на себе, на дом свој, и на саму државу. Где је крађа, ту нема благослова, ту је проклетство.“
Владика је ове речи изговарао у време Конкордатске кризе 1937. кад се Српска православна црква успротивила постављању Римокатоличке цркве у повољнији положај од ње у њеној држави. Данас се хорда у којој је Синиша Мали у првим редовима, одриче Косова и прави српску државу у којој српски народ нема никакву улогу осим да буде на услузи западном капиталу, да спрема српску војску да слуша НАТО-трубу која свира за напад на Источни фронт, да од српске културе направи лудару у којој ће се највеће паре на свету дати за Play for Humanity: Sport and Music for All.
У то нас води министар финансија за кога је објављено – оних који такве информације добијају на надлежним местима – да, док он од нас наплаћује порез своје паре држи у пореским рајевима. Као да га владика описује лично: „И још: ко украде од појединца, украде од имућнога, од онога који има. Ко пак украде од државе, тај украде од свију који плаћају порез држави, то јест не само од имућних него и од сиромаха, јер порез држави плаћају и сиромаси, слуге и слушкиње, аргати и надничари, праље и послужитељи, печалбари по туђим земљама и бедни трудбеници по рудокопима испод земље, и сељак који оре са кравама, и самохрани старци и старице, и чистачи улица. За порез продаје се сиромаху кућа, и овца, и бакрач, и све покућанство. Човек који нема ништа, мора да позајми и да плати порез. Државно благо заливено је потоцима зноја и суза сиротињских. Пут којим то благо тече у државну благајну испуњен је вапајем и ридањем. Заиста, тешко је замислити веће непоштење него пружити руку и украсти од тога општег, државног блага. И тешко је замислити веће глупости од те.“
Ни стида ни срама
Зашто глупост, кад међу нама после Млађе Динкића није мајка родила способнијег спаљивача државних пара и имовине? Вели владика: „Ко украде од државе тај улази у непријатељство са државом. Он и држава постају као зараћене стране. Он почне мрзети државу и држава њега. Нико толико не говори против државе колико онај ко краде државу.“ Слушате сад оне који су опљачкали држави пре него што је Синиша Мали ускочио у седло, а слушаћете Малог (пред неким судијом, може бити, јер не могу сви да прођу као Млађо) кад испадне из игре.
Слободан Рељић: Или-или и после тога – нека буде борба непрестана
Да ли вам је тешко да претпоставите шта ће говорити човечак о коме су 2015. aмерички антикорупцијски портал КРИК, уз партнерство с OCCRP (Organized Crime and Corruption Reporting) објавили да је био „директор две offshore компаније регистроване на Британским Дјевичанским Острвима које су поседовале некретнине вредне око 6,1 милион долара на бугарској обали Црног мора“. Мали и његови велики браниоци су викали како то није истина. Али онда су 2021.
испливали Pandora Papers и показали „строгу везу између Малог и офшор компанија које су поседовале луксузне некретнине“. Кад буде требало испливаће следеће и веће… За Синишу је глупо рећи да лаже. Он у ствари верује да је народ је министров сервис. (Динкић је бар научио фразу: политика је сервис народа.)
Сетите се Синише како носи радницима на градилишту Експо у Сурчину велики послужавник печења. Има се, даје се. Али, не дуго пре тога исти човек је истим тим људима објашњавао, исто пред ТВ-камерама, како је паризер најбоље што им треба. Шта је држава без морала? Та ДООизација ће нас бацити у сиромаштво недостојно и сиромашног човека. Биће лепо кад неко после састави Белу књигу (зло)дела која су нам радили они које смо пустили да безгранично владају нама, али то не враћа оно за шта су нас ускратили. Ако то немаш на уму – Play for Humanity: Sport and Music for All.
Извор: Печат
